Građani Srbije duguju najmanje u regionu: svaki čovek po 1.000 evra

U svakoj od ovih deset godina građani su uvećavali svoj dug bankama, osim 2009. godine kada je zbog globalne krize zaduženje smanjeno za oko 40 evra po stanovniku.

Od tada do danas, najveći rast zaduživanja zabeležen je baš u prošloj godini, kada su dugovi bankama povećani za celih 90 evra po stanovniku.

Ukupan dug građana u 2016. je iznosio 6,97 milijardi evra, a rastu su najviše doprineli krediti za refinansiranje i gotovinski krediti. Zahvaljujući padu kamatnih stopa i na kredite u evrima i na kredite u dinarima u 2016. godini, veliki broj građana je zamenio stare skuplje, novim jeftinijim kreditima, pa su zajmovi za refinansiranje zabeležili rast od čak 52 odsto u toku prošle godine, dok su keš krediti skočili za 18,5 odsto.

Uprkos velikom rastu zaduženosti građana i to posebno imajući u vidu činjenicu da je u poslednjih osam godina srpska ekonomija tri puta bila u recesiji, stanovništvo Srbije je i dalje među najmanje zaduženim u regionu i apsolutno i u poređenju sa prosečnom platom.

Tako je prosečan dug po stanovniku od 986 evra 2,7 puta veći od prosečne neto plate od 370 evra. Stanovnici Bosne i Hercegovine su u proseku dužni 2.407 konvertibilnih maraka odnosno 1.230 evra što je 2,8 puta više od prosečne plate od 435 evra. Crnogorci su dužni bankama tri prosečne plate. Dok je dug po čoveku 1.550 evra, prosečna zarada je 503 evra. Na području bivše Jugoslavije ili kako se to danas zove Zapadnog Balkana, po zaduženosti prednjače Hrvati. Na njihovih 750 evra prosečne plate dolaze dugovi po čoveku od oko 3.800 evra, čak pet puta više od zarade. U Sloveniji je taj odnos nešto manji, na prosečnu zaradu od 1.020 evra dolazi zaduženost od preko 4.200 evra po stanovniku.

Gledajući ovaj odnos čini se da još ima prostora za građane Srbije da podižu kredite, a prema rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića sa povećanjem primanja građana povećavaće se i kreditna zaduženost.

To potvrđuju i primeri razvijenih zemalja u Evropi. Države sa najvišim standardom Holandija, Norveška, Danska, Švedska imaju najveću zaduženost domaćinstava prema raspoloživom dohotku. U Danskoj je prosečna zaduženost domaćinstva 2,4 puta veća od raspoloživog dohotka, u Holandiji 2,7 puta, a Švedskoj 1,5 put. Najmanja zaduženost je kod istočno evropskih zemalja u Litvaniji i Letoniji gde je ispod 40 odsto.

Međutim analizirajući odnos zaduženosti i depozita u bankama, stvari stoje nešto drugačije. Sve navedene zemlje imaju veće prosečne depozite od prosečne zaduženosti, ali pokrivenost kredita depozitima građana Srbije je među najmanjim u regionu.

Tako Slovenci koji imaju nominalno najveći dug prema bankama po čoveku, imaju ubedljivo i najveću štednju. Na kredite vredne 4.200 evra u proseku dolaze depoziti od oko 7.900 evra po čoveku (1,88 puta veći od zaduženosti). Crnogorci imaju pokrivenost kredita depozitima od 1,5 puta. Na prosečan dug od 1.550 evra dolazi depozit u banci od 2.380 evra. Kod Hrvata je slična situacija, depozit po glavi stanovnika je 1,4 puta veći od zaduženosti po čoveku (5.300 evra u odnosu na 3.800 evra). Na začelju se nalaze BiH i Srbija. Kod nas na 986 evra zaduženosti dolazi štednja od 1.250 evra po čoveku što je 1,25 puta više, dok je u Bosni i Hercegovini taj odnos 1,2, odnosno na zaduženost od 1.230 evra dolazi štednja od 1.470 evra u proseku.