Građani su dobri dužnici

Da li kvalifikacija – kreditna groznica, koja, navodno, trese građane Srbije odslikava pravo stanje zaduženosti, ili je to samo površan utisak zasnovan na činjenici da je za te iste građane Srbije punih 15 godina kredit bio puka apstrakcija. Prema podacima Kreditnog biroa, prosečna zaduženost zaposlenih i penzionera u Srbiji kreće se oko 685 evra i to na prvi pogled može da zaprepasti one koji zbog skromnih budžeta (a takvih je najviše) ne smeju sebi da priušte ni zajam od sto evra. Ali, kada se ti parametri porede sa situacijom u drugim zemljama a, pre svega sa zemljama u regionu, onda se može doći do čak sasvim suprotnog zaključka – građani Srbije kaskaju za drugim zemljama kada je reč o stepenu kreditne zaduženosti.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije u razgovoru za Danas navodi primer Hrvtaske gde se krajem prošle godine kreditna zaduženost stanovništva te zemlje izražavala sumom od oko 12 milijardi evra, dok je u Srbiji ukupna zaduženost čak šest puta manja i iznosi oko dve milijarde evra. Udeo kredita stanovnika u odnosu na bruto društveni proizvod u Hrvatskoj je 37 odsto, u zemljama Evropske unije 57 odsto, a u Srbiji je to nešto manje od 15 odsto.
– Kako raste standard stanovništva povećava se i njihovo kreditno zaduženje i to je sasvim prirodno jer zadovoljenje jedne potrebe rađa neku novu potrebu. Rast standarda čini ljude kreditno sposobnijim, tako da lakše podnose teret zaduženosti. Lakše je podnositi dug od, recimo, 300 evra ako je plata hiljadu evra nego kada je plata 300 evra, a dug sto evra. Sto evra je u tom slučaju mnogo veći teret nego onih 300, iako je zaduženost i u jednom i u drugom slučaju jedna trećina primanja. To je zakonomernost koja važi u svim zemljama – ističe Dugalić.
On dodaje da je reč o sasvim prirodnoj i razumljivoj potrebi ljudi jer, kako kaže, „kada ste imali platu od sedam maraka, niste razmišljali o stambenim kreditima ili o kreditu kojim biste, recimo, pokrili turističko putovanje u Austriju“.
Prema rečima našeg sagovornika, mere Narodne banke Srbije nisu ozbiljnije ukočile kreditnu ekspanziju. U prilog toj konstataciji, on navodi podatak da su krediti stanovništvu u odnosu na 2005. godinu uvećani za 40 odsto.
– Potrošački krediti, kako se i moglo očekivati, dominiraju u strukturi kredita koji su odobreni stanovništvu, i to nije dobro, ali je s druge strane sasvim razumljivo. U strukturi kredita koji su namenjeni građanima gotovo polovina se odnosi na nenamenske kredite. Stambenih je mnogo manje. Visoke cene stanova su uzrokavale ovakvo stanje – naglašava Dugalić.
Prema njegovim rečima, procenat naplate kredita je ono pozitivno u problemu zaduženosti i privrede i stanovništva, jer samo 1,1 odsto kreditno zaduženih građana kasni sa ispunjavanjem svojih obaveza.
– Građani su dobri dužnici i uglavnom ispunjavaju svoje obaveze prema bankama. Dobroj finansijskoj disciplini građana doprinosi i efikasan rad Kreditnog biroa koji daje podatke o tome kakav je ko dužnik, tako da banke imaju dobar uvid u to kako građani ispunjavaju svoje obaveze. Građani su, s druge strane, svesni da ukoliko neku od svojih finansijskih obaveza ne ispune na vreme, neće moći dalje da se zadužuju po bilo kom osnovu – ističe Dugalić.
On objašnjava da se u evidenciji Kreditnog biroa nalaze podaci o nešto više od 3,7 miliona kreditno zaduženih građana. Ti podaci se dostavljaju bankama koje na osnovu toga odlučuju da li će odobriti kredite potencijalnim klijentima.