Hleb imun na tržišne turbulencije

Država bi hitno trebalo da počne otkup viška ovogodišnjeg roda pšenice kako bi se stabilizovalo tržište i otklonili mogući negativnni uticaji na predstojeću jesenju setvu. Ove godine ubrano je 2,1 milion tona hlebnog žita, što znači da je uz prelazne zalihe iz prethodne godine, od 330.000 tona, u ovom trenutku na raspolaganju više od 2,4 miliona tona pšenice – kaže za Danas Vukosav Saković, direktor Fonda za žita, naglašavajući da to znatno prevazilazi domaće potrebe.

Neelastične cene

Cene na domaćem tržištu su neelastične, odnosno lako rastu, ali teško padaju. Ipak, cene hleba ne bi trebalo da budu predmet interesovanja jer je velika konkurencija među pekarima. Treba ih pustiti da na miru formiraju cene svog proizvoda, pa i da se „uvere“ da niže cene donose veći promet i zaradu. I najzad uz prosečne zarade od oko 450 evra nije važno da li vekna hleba košta 33 ili 35 dinara – smatra Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

On ističe da je za ishranu stanovništva u Srbiji potrebno 1,3 miliona tona, oko 200.000 tona iskoristi se za setvu, za stočnu hranu se potroši od 50 do 200.000 tona, dok se oko 50.000 tona izgubi prilikom čuvanja. Očigledno je da je 1,6 miliona tona pšenice dovoljno da se zadovolje potrebe domaćeg tržišta, što znači da višak iznosi 800.000 tona hlebnog žita viška. Imajući u vidu i da su cene pšenice u okruženju nešto niže nego kod nas, taj višak u ovom trenutku nema ko da kupi.

Za repromaterijal regres od 120 evra po hektaru

Novi Sad – Predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su juče na Ministarstvo poljoprivrede da se pred jesenju setvu pšenice jasno opredeli da li će i na koji način stimulisati proizvodnju. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Slobodan Teofanov rekao je novinarima da će država ove godine regresirati nabavku repromaterijala sa 120 evra po hektaru. „Očekujemo da u 2009. godini Srbija postane zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, čime će biti otvorena mogućnost da iz evropskih fondova proizvođači dobiju i mnogo veća podsticajna sredstva“, rekao je on.

– Dobar rod uzrokovao je pad cena pšenice za čak 40 odsto u odnosu na period januar – mart ove godine, ili sa 23,5 dinara na 13,80, pa čak i 13,50 dinara. To je niska cena i preti da ugrozi novu setvu.Ali, situacija u kojoj su se našli naši proizvođači ipak ne predstavlja ni nešto novo u odnosu na ono što se ranije dešavalo, kako u svetu tako i kod nas, kao što nisu ni novi mehanizmi kojima se reaguje na takva dešavanja. S obzirom na to da je pšenica strateški proizvod, realno je očekivati da država preduzme određene mere kojima će zaštiti proizvođače. Najčešći mehanizam koji država primenjuje jeste formiranje robne rezerve koje se aktiviraju u trenutku kada na tržištu vlada nestašica. U većini zemalja velikih proizvođača pšenice situacija je ove godine slična našoj, u Rumuniji je već najavljen otkup pšenice od poljoprivrednika, dok je u Ukrajini odlučeno da se otkupi 880.000 tona – navodi Saković.
Naš sagovornik podseća da otkup pšenice, posredstvom robnih rezervi, ne predstavlja čistu tržišnu transakciju, odnosno otkup po najvišoj ceni koju neko ponudi. Osnovni cilj je zaštita proizvođača tako što im se nalazi kupac za robu koju pre toga nisu imali kome da prodaju, a i garantuje se cena koja nije niža od proizvodnih troškova. Mlinovi nemaju razlog da sada kupuju veće količine pšenice i skladište je izlažući se dodatnim troškovima, dok je farmerima novac potreban odmah kako bi mogli da se pripreme za jesenju setvu.
– Drugi mehanizam su subvencije za izvoz pšenice. Nešto više cene pšenice kod nas u odnosu na okruženje uzrokovane su pre svega postojanjem izdašnih subvencija u drugim zemljama. To pojeftinjuje njihovu pšenicu i da bi se taj problem prevazišao potrebni su izvozni podsticaji, pri čemu razliku između domaće i izvozne cene nadoknađuje država – smatra Saković.
Prema njegovim rečima uporedo sa padom cena pšenice pojeftinjuje i brašno, ali u manjem procentu – za oko 20 odsto. Ranije je zbog visokih cena pšenice zarada mlinara bila minimalna, tako da oni to sada pokušavaju da kompenzuju. Dodatni uzrok nešto sporijeg pada cena brašna u odnosu na cene pšenice predstavlja rast cena goriva i drugih inputa.Bilo kako bilo potrošači se ne mogu nadati jeftinijem hlebu.
Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije potvrdio je za Danas da nema uslova za pojeftinjenje hleba.
– Ne očekujemo promenu cene hleba, jer se, uprkos padu cene pšenice od pet dinara u odnosu na cenu na početku žetve, za to nisu stekli uslovi. Pri tom, ne treba zaboraviti da cena energenata varira, dok je električna energija poskupela, pa je zarada pekara minimalna. Zato je nemoguće izvesti kalkulaciju koja bi omogućila pad cene hleba. Važna karika u „hlebnom“ lancu su mlinari. Čak 30 odsto mlinara bilo je primorano da zaustavi meljavu, a sadašnje stanje na tržištu dozvoljava im da ponovo da rade – tvrdi Pralica i dodaje da se meljavom kilograma pšenice dobije oko 650 grama brašna, ali da su troškovi pakovanja, radne snage i transporta visoki i da nije realno da cena brašna zabeleži značajniji pad.
Korekcije su, smatra on, moguće samo kod velikih pekara zbog nižih troškova proizvodnje, mada se ta razlika gubi u većim rabatima koje odobravaju trgovcima. Treba, takođe, podsetiti da sirovine u bruto prometu pekara, zajedno sa porezom na dodatu vrednost učestvuju sa 40 odsto, a ostatak čine zarade, doprinosi i porezi državi. „Marže pekara kreću se u rasponu od sedam do 12 odsto, što zavisi od asortimana pekare“, kaže Pralica.
Momir Lazić, direktor Klasa i Beogradske pekarske industrije, podseća da je za pekare cena brašna značajna stavka. “ Ipak, za sada nema razloga za promenu cene hleba, iako su troškovi proizvodnje povećani. Međutim, ne postoje ni uslovi za pojeftinjenje jer beležimo pad proizvodnje zbog godišnjih odmora, dok su troškovi nepromenjeni“, kaže Lazić i dodaje da će pravo tržište pšenice i brašna biti formirano u septembru, jer je sadašnji obim trgovanja nedovoljan za realnije procene.