Foto: Tviter

Naš cilj nije trgovinski rat i ovaj sastanak nije uperen protiv bilo koga, već je cilj da zaštitimo ekonomske interese i slobodan protok roba, ocenio je danas ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić posle zajedničkog sastanka ministara Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine (BIH) zbog mera koje je uvela Hrvatska.

Hrvatska mora hitno da ukine diskriminatorske odredbe kojima je ugrozila ekonomske interese proizvođača i izvoznika iz regiona, poručeno je u zaključcima sa sastanka ministara trgovine i ekonomije četiri države Mirka Šarovića, Rasima Ljajića, Dragice Sekulić i Ljupča Nikolovskog.

Sastanak je organizovan povodom stupanja na snagu Pravilnika o inspekcijskom nadzoru i kontroli usklađenosti voća i povrća sa tržnišnim standardima u Hrvatskoj, čime su naknade za inspekcijski nadzor sa 12 povećane na 270 evra.

Šarović, Ljajić, Sekulić i Nikolovski potpisali su zajedničko pismo koje će tokom dana biti poslato Evropskoj komisiji, kao i resornom ministru Vlade Hrvatske.

Oni su zatražili da cena inspekcijskog nadzora odgovara stvarnim troškovima postupka i da bude usklađena sa prosečnim cenama u zemljama regiona i Evropske unije.

Ministri iz regiona traže i hitan sastanak sa nadležnim ministrom iz Hrvatske zbog posledica, uz zahtev da on bude održan do kraja nedelje, jer žele zaobići najgori scenario kako se ne bi ušlo u lanac mera i kontramera.

Ljajić je, na konferenciji za novinare, rekao da je Srbija više puta ukazivala da su te mere u ekonomskom smislu protekcionističke, a u političkom populističke i ne mogu imati bilo kakvo opravdanje u ekonomskoj ili trgovinskoj sferi.

Te mere nisu u duhu dobrosusedskih odnosa, niti korak u pravcu uspostavljanja slobodne tržišta na Zapadnom Balkanu za koje smo svi u načelu, rekao je Ljajić i naglasio da su u protekle tri nedelje iz Hrvatske stigla tri različita obrazloženja mera.

Prema njegovim rečima, prve nedelje je rečeno da mere nisu ništa novo, već usklađivanje sa cenama u EU.

To nije tačno, rekao je Ljajić i naveo primer Nemačke gde taksa iznosi 22 evra, plus 0,84 za svaku sledeću tonu, dok u Velikoj Britaniji to iznosi oko 41 evro po satu, a računa se da se za to vreme pregledaju dva šlepera od po 25 tona.

Ovde ne samo da se radi o drastičnom povećanju, već nam se kamioni vraćaju jer se naplaćuje ta cifra po vrti robe. Ako ima tri vrste voća ili povrća, to znači tri puta po 270 evra, objasnio je Ljajić i naglasio da nema tog izvoznika koji može biti konkurentan.

Kada smo predočili te cifre, druge nedelje je rečeno da se radi o zaštiti potrošača. To bi bilo u redu da isto važi i za hrvatske proizvođače, ali za njih je taksa 90 kuna, dok je za treće zemlje 2.000 kuna, dodao je on i napomenuo da se radi o zaštiti hrvatskih proizvođača, ali na pogrešan način.

Sledeće obrazloženje, prilično uvredljivo, stiglo je juče, a u njemu se ističe da to nije mera prema zemljama regiona, već se uvodi protiv 164 države koje nisu članice EU, istakao je Ljajić.

Ako pogledate trgovinski bilans Hrvatske, 77 odsto se uvozi iz zemlja EU, šest odsto iz susedstva, a osam odsto iz svih azijskih zemalja. Uvoz Hrvatske iz trećih zemalja je zanemarljiv i jasno je da su zemlje regiona naviše pogođene, ukazao je Ljajić.

Ljajić je rekao da namera nije da se uđe u spiralu mera i kontramera i da se nada da se rešenje može naći na sledećem sastanku, do kraja nedelje.

Komentarišući prvi odgovor Srbije, Ljajić je objasnio da se, prema postojećim pravilima, kontrolišu uzorci poljoprivrednih proizvoda koja se uvozi iz Hrvatske, a u pojedinačnim slučajevima pojačava se mera za svu robu.

Sada smo počeli to da radimo i time ne izlazimo iz pravila, ne kršimo principe slobodne trgovine. Kontrolišemo svaku pošiljku voća, povrća, mleka, mesa. Nismo srećni zbog toga, ali smo na to prinuđeni, naglasio je Ljajić.

Šarović je rekao da svaka zemlja ima mogućnost da uvede kontramere ako sledeći sastanak ne urodi plodom i ne obezbedi se povlačenje pravilnika ili usklađivanje cenovnika sa prosekom u EU.

Šarović je rekao da su ministri odmah posle sastanka razgovarali sa hrvatskim ministrom poljoprivrede i upoznali ga sa zaključcima i on je izrazio spremnost da sednemo i razgovaramo o ovom pitanju.

Sekulić je rekla da se nada da će se do rezultata doći posle sastanka sa hravstkim kolegom.

Važan je trenutka u kome se ovo dešava, rekla je Sekulić i napomenula da Crna Gora baš u ovom periodu ima najveći izvoz poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku.

Svi smo izloženi pritiscima prozvođača i izvoznika, ali nadam se da neće doći do određenih aktivnosti, rekla je Sekulić i navela da bi sledeći korak u slučaju kontramera bila analiza nastale štete i njena naplata, odnosno uvođenje kontramera koje moraju biti potvrđene od Svetske trgovinske oprganizacije.

Nikolovski je rekao da je Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije uputilo dilomatsku notu sa zahtevom da pravilnik bude povučen, jer zvanično Skoplje smatra da se radi o kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i pravila STO.