Industrija budućnosti ne proizvodi u fabrikama 1

Ne, naslov se ne odnosi na auto-industriju ili poljoprivredu niti na energetiku, oblasti koje se najčešće pominju kao strateška šansa razvoja srpske privrede, već na IT sektor koji iz godine u godinu ostvaruje sve bolje rezultate.

Oblast usluga konstantno beleži rast i uvećava suficit, pa sve značajnije doprinosi smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Tako je od 11 miliona evra viška u 2012. godini, ostvaren suficit od 725 miliona evra u 2015, dok podaci za 2016. još nisu dostupni.

U okviru usluga, sve značajniji doprinos daju informatika i komunikacije, koje su u 2015. godini ostvarile suficit u razmeni sa inostranstvom od 318 miliona evra, tri puta više nego 2012. U trećem kvartalu 2016. godine suficit u bilansu usluga dostigao je čak 3,1 odsto BDP-a. Izvoz ove oblasti u 2015. godini bio je 611 miliona evra, a kada se isključe telekomunikacije, samo izvoz softvera bio je „težak“ oko 450 miliona evra. Time ne samo da je IT preskočio tradicionalni srpski izvozni proizvod – maline, već se približio i kukuruzu.

Izvoz IT-a je jedan odsto srpskog BDP-a i po tom parametru smo peti u 13 zemalja CIE, ali prirast izvoza IT usluga prema BDP-u je u Srbiji najviši. Inače, Srbija se nalazi na 50. mestu u svetu po visini izvoza IT-a.

Najveći potencijal u IT-u su svakako ljudi. Dobro obrazovani, sa znanjem engleskog jezika, sa vrlo jeftinom cenom radnog sata u odnosu na Zapad, isporučuju visok kvalitet. Međutim, tu se nalazi i glavno ograničenje ove industrije, a to je nedovoljan broj kadrova, s obzirom da sa univerziteta godišnje izađe 1.000 do 1.500 stručnjaka, dok je tražnja neuporedivo veća. Postoje procene da se i svih 30.000 ajtijevaca može zaposliti.

Kosta Jovanović, docent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, ističe da je formalno obrazovanje presporo da isprati rast tražnje za IT kadrom.

– Jedan od problema je i što se ne menja broj nastavničkog osoblja na fakultetima. Na mojoj katedri na robotici poslednjih 10 godina radi isti broj ljudi, a promene u toj oblasti su bile ogromne. Problem je i što su ponude industrije takve da se ne mogu odbiti, pa je teško zadržati nastavnike na fakultetu – kaže Jovanović dodajući da je potrebno ponuditi bolje uslove rada.

Za razliku od nekih drugih industrija, ulaganja u IT su mala, dovoljan je dobar kompjuter od hiljadu-dve evra, internet i prostorija. Naravno, i znanje da bi se ostvarili veliki rezultati.

Nedavno je u Vladi održan sastanak na kome je odlučeno da fakulteti koji obrazuju IT kadrove dobiju veće kvote za upis studenata. Međutim, Petar Atanasovski iz beogradske kancelarije Go Dady, ranije Devana tehnolodžiz, sumnja da će samo to rešiti problem nedostatka kadrova.

– Treba pre svega popraviti kvalitet studiranja, tako da više studenata završi fakultet na vreme i stekne znanja – kaže Atanasovski.

S druge strane, IT firme i posebno preduzetnici suočavaju se sa lošom poslovnom klimom kao i sve druge firme. Kako Atanasovski ističe, problem je spora i neefikasna administracija, kao i neprilagođen zakonski okvir. Posebno problem imaju frilenseri koji rade za inostrane klijente, jer ne mogu legalno da naplate svoje usluge. Takođe, tu je neefikasna poreska uprava koja nije paušalcima izdala obračun za porez od 2014. godine. To potvrđuje i NRI indeks Svetskog ekonomskog foruma, koji pokazuje spremnost zemalja za uključenje u IT po kom smo na 75. mestu. Međutim, pokazatelj koji govori o spremnosti primene IT-a nas smešta na 49. mesto, dok pokazatelj koji ocenjuje kvalitet okruženja tek na 103. mesto od 139 zemalja.

Trka do proseka

Sa prosečnim godišnjim rastom izvoza IT-a od 25,5 odsto u periodu od 2010. do 2015. Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Litvanije. Prema analizi Kvartalnog monitora, i dalje smo iza zemalja Centralne i Istočne Evrope po izvozu IT usluga sa 48 evra po stanovniku dok je prosek CIE 88 evra. Region predvode Estonija, Češka i Mađarska sa prosekom od 162 evra po čoveku od izvoza IT-a. Samo dostizanjem proseka ove tri najuspešnije zemlje, srpski programeri bi donosili više od milijardu evra godišnje deviznog priliva.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Industrija budućnosti ne proizvodi u fabrikama”

  1. Čitajući ovako sklepan naslov, neko će pomisliti da će se najnoviji mikroprocesori, Ferrari ili naoružanje proizvoditi u home-made varijanti preko 3D štampača.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.