Inflacija stavljena pod kontrolu, brine spoljnotrgovisnki deficit

Neverovatno zvuči, ali godinu dana nakon što su u Srbiji sva zvona zvonila na uzbunu zbog dvocifrene inflacije, u ovom momentu smo maltene na granici ispunjenja Mastrihtskih kriterija o tome da inflacija u zemlji koja želi u EU ne sme da prelazi granicu od tri odsto na godišnjem nivou. Naše potrošačke cene, što je novi statistički indeks koji nas mnogo više od dosadašnjih indeksa cena i troškova života približava statistici zemalja Evrope, govori da je godišnji rast inflacije, meren majskim cenama, u Srbiji samo 3,2 odsto.
Naravno, mnogi građani će s nevericom primiti ovu vest s obzirom na to da oni u svom kućnom budžetu ne vide preterano olakšanje zbog, za naše prilike, neuobičajeno niskog rasta cena. Daleko im je „bliži“ podatak da su majske cene na malo povećane za 1,4 odsto, pri čemu je samo korekcija cena struje od 15 odsto dopinela tom rastu sa čitavih 1,1 procentnih poena. Da nije bilo pada cena na zelenoj pijaci od 0,2 odsto, majska inflacija bi, sigurno je, bila i daleko viša. Bilo kako bilo, tek godišnja inflacija merena rastom cena na malo je trenutno 4,4 odsto, dok je godišnja bazna inflacija tri odsto.
Praktično, cene koje se slobodno formiraju na tržištu su ispod donje granice ciljanog koridora od četiri odsto i logično je što je NBS odmah reagovala novim snižavanjem referentne kamatne stope na dvonedeljne repo operacije obarajući je sa deset na 9,5 odsto, čime još samo mali korak nedostaje da u septembru uspostavljena referentna kamatna stopa od 18 odsto, bude za manje od godinu dana prepolovljena. Možda se to moglo dogoditi već i krajem maja da je centralna banka pred sobom imala utvrđeni budžet za ovu godinu. No, kako bi on trebalo da bude usvojen do kraja ovog meseca, najverovatnije će za mesec dana biti prolongirano spuštanje kamate NBS na devet odsto, a možda i nešto ispod tog nivoa. A ukoliko država bude, kako je nagovestio vicepremijer Božidar Đelić, čvrsto stajala na stanovištu da nove korekcije cene električne energije neće biti pre početka septembra, a cene nafte na svetskom tržištu budu nastavile da padaju, lako bi do početka jeseni inflacija u Srbiji zaista mogla da se približi evropskoj.
Ekonomisti koji su po navici dosta oprezni, iako ohrabreni ovim nagoveštajima ukazuju na to da je od početka godine majski rast cena ipak najviši i da predstavlja prekoračenje granice od jedan odsto rasta. Slična stopa inflacije je, podsećaju, bila zabeležena u februaru prošle godine, ali je tada bila izazvana skokom cena naftnih derivata i lekova, a strujni udar je došao u aprilu i tada je skok cena bio 1,8 odsto, što je bila i najviša mesečna stopa inflacije u 2006. godini. Pošto bi septembarska korekcija cena struje na osnovu primene novog tarifnog pravilnika trebalo da bude, prema procenama stručnjaka, niža od majskog poskupljenja od 15 odsto, to bi, ako ne dođe do nekih posebno velikih tržišnih poremećaja kod nafte, majski rast cena ipak trebalo da bude ovogodišnji rekorder.
Bilo bi jako dobro, kažu ekonomski eksperti, ako bi sa majem bio zaustavljen ovogodišnji uzlazni trend mesečnog rasta cena. Treba se, naime, setiti da je januarska inflacija bila 0,4 odsto, ferbuarska 0,1, martovska 0,8, aprilska 0,9 odsto. Ipak, petomesečni rast cena je, kako su statističari izračunali, 3,6 odsto, dok je lane u istom periodu bio 5,5 odsto. Ako se tako stvari posmatraju, ipak je tekuća inflacija niža nego što je bila prošle godine, a svakako je godišnja inflacija u maju ove i maju prethodne godine drastično različita. Naime, lane je kraj maja dočekan sa godišnjim rastom cena od čak 16,1 odsto a sada sa skoro četiri puta nižim, odnosno sa samo 4,4 odsto. I u odnosu na april, kada je godišnja inflacija bila 4,6 odsto, u maju je očito došlo do daljeg blagog pada, a međugodišnji rast cena na malo je niži i od januarskog za više od dva procentna poena.
Naravno, uvek ostaje otvoreno pitanje kolika bi inflacija na kraju godine mogla da bude. Dosta široko postavljeni koridor za ovu godinu od 4-8 odsto posledica je brojnih nepoznanica u vezi sa fiskalnom politikom, ali je još početkom 2007. godine nagovešteno da će NBS ciljati donju granicu tog koridora, odnosno četiri odsto. Da li će taj cilj nakon usvajanja budžeta biti menjan naniže ili ne, zavisi svakako od ukupne ekonomske politike zemlje. U svakom slučaju, ministri u novoj vladi govore da bi ciljana ukupna inflacija u ovoj godini trebalo da bude negde oko šest odsto.
Gledano iz ugla majskih rezultata, različite su procene oko toga koliko su takvi ciljevi ostvarljivi. Jer, ako bi u narednih sedam meseci cene rasle u proseku po 0,72 odsto kako su rasle u prvih pet meseci, onda bi godišnji rast inflacije bio preko 8,6 odsto. No, treba se ipak podsetiti prošle godine kada je u sedam poslednjih meseci ukupni rast cena bio samo 0,9 odsto, a godišnja inflacija u odnosu na petomesečenu više nego 2,5 puta niža. Baš zbog toga što sve to imaju u vidu, ekonomski eksperti procenjuju da je inflacija ipak stavljena pod kontrolu, ali da ih brine da li će pod kontrolu biti stavljen i ispoljeni deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni koji bi mogao da bude, kako kažu, „tempirana bomba srpske ekonomije“.