IPA fondovi su trening za zemlje koje pretenduju na članstvo u EU

Vlada je formirala i Kancelariju za evropske integracije (SEIO), koja osim procesa približavanja EU koordiniše i raspodelu donacija kako se ne bi dogodilo da dva donatora usmeravaju sredstva ka istom projektu. Osim toga, mnogo je urađeno na edukaciji potencijalnih korisnika donacija, od kojih se očekuje da izrađuju i implentiraju projekte u skladu sa standardima Evropske unije. Ipak, to je još uvek „usko grlo“ i tek će predstavljati problem posle ulaska Srbije u EU kad počne da pristiže znatno više novca – kaže u razgovoru za Danas Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ), komentarišući podatak da je od 2000. do kraja 2011. godine u Srbiju stiglo oko osam milijardi evra donacija.

* Sa donacijama čiji iznos premašuje 1,2 milijarde evra Nemačka se našla na vrhu liste najvećih bilateralnih donatora, odmah iza SAD, čije donacije premašuju 800 miliona evra. Kako se Srbija kotira u odnosu na druge zemlje u svetu koje, takođe, koriste pomoć nemačke vlade i po kom principu se određuje kome će, i koliko novca, biti odobreno?

– Srbija se, posmatrano po obimu donatorskih sredstava po glavi stanovnika, našla na četvrtom mestu. Po tom kriterijumu ispred Srbije su Crna Gora, Palestina i Gruzija. Kad je reč o ukupnom iznosu donacija koje je nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj odobrilo, Srbija zauzima osmo mesto – iza Indije, Kine, Avganistana, Brazila, Indonezije, Pakistana i Egipta. Procedura je sledeća: u Ministarstvu za ekonomsku saradnju se, na osnovu argumentovane rasprave, formira mišljenje gde bi trebalo usmeriti sredstva. Pritom treba znati da Srbija, baš kao i ceo Zapadni Balkan, nije tipično područje za tzv. razvojnu saradnju, to su pre svih Afrika i neke destinacije u Latinskoj Americi i Aziji, jer se polazi od pretpostavke da su zemlje na Balkanu na višem nivou ekonomskog razvoja i da im ta vrsta finansijske podrške nije neophodna. Ali, Zapadni Balkan je postao predmet interesovanja posle burnih događaja koji su obeležili devedesete godine. Tada se krenulo sa posthumanitarnom pomoći, prvi korak u tom pravcu načinila je Švajcarske, koja je potom prerasla u donacije.

* Podaci govore da je najviše novca uloženo u saobraćaj (2,2 milijarde evra) i energetiku (1,6 milijardi evra), dok je za budžetsku podršku izdvojeno 1,3 milijarde evra. Može li se ta struktura promeniti u korist, recimo, projekata čija bi realizacija poboljšala kvalitet života građana nerazvijenih opština?

– Činjenica je da je Srbija, kad je reč o stepenu ekonomskog razvoja, puna kontrasta, o čemu svedoči i podatak da je odnos između najrazvijenijih opština, poput Starog grada u Beogradu i najsiromašnijeg Preševa 1:9, što znači da je to područje devet puta siromašnije. Nemačka vlada procenila je da bi deo sredstava trebalo usmeriti u razvoj regiona istočne Srbije, koji takođe spada u red nerazvijenih. Reč je o projektu „Lokalni ekonomski razvoj u regionu Dunava“, kojim je obuhvaćeno 10 opština u istočnoj Srbiji. Akcenat je stavljen na podršku razvoju malih i srednjih preduzeća i upošljavanje stanovnika sa tog područja. Konkretno, reč je o opštini Golubac, koja je u saradnji sa resornim ministarstvom i Turističkom organizacijom Srbije ponudila projekat korišćenja turističkog potencijala Golubačke tvrđave. To je, inače, jedan od prvih projekata koji će biti realizovan u okviru Dunavske strategije EU usvojene u junu 2011. u Briselu. Mi smo pomogli predstavnicima opštine Golubac da definišu svoje razvojne prioritete i procenjeno je da je to turizam sa akcentom na tvrđavu. Utvrđeno je jedanaest mera koje treba preduzeti kako bi se ovaj projekat realizovao – počev od najjednostavnijih, kao što je postavljanje saobraćajne signalizacije, preko izgradnje turističkog informativnog centra i pristaništa za čamce, do krupnih radova kao što je bušenje tunela kroz stenu kako bi se veliki kamioni koji idu ka Rumuniji izmestili sa puta koji sada prolazi kroz tvrđavu. Opština Golubac je, dakle, ponudila projekat čija je vrednost 6,5 miliona evra i sad se čeka da prođe proceduru institucija EU i da se krene sa realizacijom. Projektom je predviđeno otvaranje oko 50 radnih mesta, a očekuje se da će od turizma biti ostvaren godišnji obrt od oko 100 miliona evra.

* Koji biste od projekata usmerenih na razvoj ruralnih područja izdvojili kao posebno atraktivan?

– Pomenuo bih podršku razvoju seoskog turizma na području istočne Srbije. Procenili smo da bi racionalnije mogao da bude iskorišćen potencijal seoskih domaćinstava koja bi mogla da ugoste turiste pružajući im hranu i smeštaj. Projektom je obuhvaćeno 75 domaćinstava koja bi na ovaj način mogla da ostvaruju dodatne prihode. Podsticaj smo dali i oživljavanju rukotvorina koje se kao suveniri prodaju turistima na beogradskom aerodromu ili u pristaništu u Donjem Milanovcu, gde pristaju kruzeri. Zanimljiv je i primer grupe poljoprivrednika iz Negotina koji su odlučili da se bave proizvodnjom lekovitog bilja. Oni su se za pomoć obratili opštini koja je potom uputila zahtev GIZ-u interesujući se da li smo spremni da sufinansiramo taj projekat. Svi smo se složili da je reč o atraktivnom projektu u čiju su se realizaciju uključili i stručnjaci Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, koji su, osim edukacije, poljoprivrednicima ponudili seme i fiksnu otkupnu cenu za ubrano bilje. Ali, najveći benefit je to što ovi poljoprivrednici ostvaruju četiri puta veći profit po hektaru nego da su zasejali pšenicu ili kukuruz.

*l Iskustvo zemalja koje su postale članice Evropske unije ukazuje na to da približavanje toj zajednici evropskih zemalja, gotovo automatski, podrazumeva postepeno povlačenje bilateralnih donatora i ustupanje terena fondovima EU. Da li takav scenario čeka i Srbiju?

– Da, svakako. U tom kontekstu treba podsetiti da su IPA fondovi, zapravo, neka vrsta treninga za ono što čeka svaku zemlju koja uđe u EU. Jer, ako se nauči da se ispravno upravlja sredstvima IPA fondova, onda neće biti problema ni sa mnogo većim obimom sredstava EU. Naravno, nije lako upravljati sa stotinak puta više sredstava koja, takoreći, odjednom pristignu. To predstavlja šok za onoga kome su sredstva namenjena i šteta je što nije prihvaćena inicijativa SEIO da se u pristupnom periodu dobije više novca, a da se odmah po ulasku u EU priliv smanji. Time bi se izbegao šok sa kojim su se suočile Rumunija i Bugarska, koje su nespremno ušle u tu priču. Zanimljiv je podatak da je u prvim godinama Rumunija dala više novca Evropskoj uniji nego što je dobila nazad. Moglo bi se reći da je iz tih primera i EU izvukla neke pouke, pa je proces integracija usporen. Od država iz okruženja Slovenija je najefikasnija u privlačenju sredstava iz fondova EU, pa bi se iz iskustva te zemlje moglo dosta toga naučiti.

* Za 12 godina, koliko je GIZ prisutan u Srbiji, realizovano je oko 40 projekata u koje je, u proseku, uloženo oko 10 miliona evra godišnje. Do kraja 2012. trebalo bi da bude investirano 11 miliona evra. Da li će plan biti ispunjen, imajući u vidu da je u vreme izborne kampanje došlo do izvesnog zastoja, i šta se od projekata može očekivati u 2013. godini?

– Istina je da smo zbog izbora kasnili sa realizacijom planova, ali sa sigurnošću mogu da kažem da smo taj zastoj nadoknadili i da ćemo sve što smo planirali za ovu godinu i realizovati, odnosno da će svih 11 miliona evra biti iskorišćeno. Kad je reč o planovima za narednu godinu, procedura je takva da se nemačka vlada dogovara sa srpskom vladom šta su to razvojni prioriteti. Interes Nemačke je da podržava EU integracije, razvoj ekonomije, pre svega malih i srednjih preduzeća, povećanje zaposlenosti i investicija, a to su prioriteti i srpske vlade. Nemačka je jedan od najvećih ekonomskih partnera Srbije i tu gde se poklapaju interesi dve države moguća je i razvojna podrška. O listi prioriteta se, inače, pregovara jednom godišnje i mogu da najavim da će sredinom oktobra u Srbiju doći nemačka delegacija. Tom prilikom biće potpisan ugovor o budućoj saradnji. Obično se pregovara o projektima oročenim na tri godine, zatim se utvrđuje koliko će biti učešće Nemačke, kao i to ko će sa srpske strane biti partner u implementaciji projekta. Na sastanku u oktobru biće reči i o projektu „Lokalni ekonomski razvoj u regionu Dunava“, gde osim nemačke vlade sredstva ulažu i Švajcarci. Ukoliko dobije zeleno svetlo, projekat će početi da se realizuje od 1. januara naredne godine i trajaće tri godine, što znači da bi trebalo da bude okončan do kraja 2015. godine.

Nisu sve donacije poklon

* U srpskoj javnosti uvreženo je mišljenje da su donacije, zapravo, bespovratna sredstva koja se dobijaju kao poklon. Da li je to tako?

– U igri velikih brojeva, kakav je recimo ukupan iznos donacija od oko osam milijardi evra, često se zaboravlja da nisu sve donacije poklon, već se iza tog pojma kriju i subvencionisani krediti. Preciznije rečeno, Srbija, koja se sada na svetskom tržištu kapitala zadužuje po kamatnoj stopi od oko sedam odsto, od MMF-a, Svetske banke, nemačke KfW banke i još nekih međunarodnih institucija dobija pozajmice po nižim kamatama i to se računa kao donacija. Konkretno kad je reč o nemačkim donacijama, 1/3 čine nepovratna sredstva, a 2/3 su povoljni krediti, poput onih odobrenih EPS-u za modernizaciju brane Bajina Bašta. Ne kažem da je osam milijardi evra malo novca, ali treba znati da nije reč samo o poklonu, već i o pozajmicama koje treba vraćati.