Predstavnici Vlade Srbije, Komisije za hartije od vrednosti i Beogradske berze založili su se juče na okruglom stolu magazina Bankar za hitnu izmenu onih odredbi Zakona o tržištu hartija od vrednosti koje usporavaju razvoj tržišta kapitala. Oni su, takođe, predložili da se pristupi izradi novog zakonskog rešenja koje će regulisati tu oblast.
– U konsultacijama s relevantnim institucijama postignuta je saglasnost u vezi sa izmenom šest važnih segmenata aktuelnog zakona, ali smo se sporili u vezi sa dve oblasti. Saglasili smo se da je potrebno proširenje definicije primarne i sekundarne javne ponude (IPO i SPO), zatim izmene članova koji regulišu metod utvrđivanja cene akcija u novoj emisiji, kao i u vezi sa obavezama finansijskog izveštavanja. Predlagači se najviše spore oko otvaranja novčanih računa klijenata kod banaka koji glase na brokersko-dilerska društva. Problem predstavlja i pozicija brokersko-dilerskih društava u odnosu na ovlašćene banke – izjavio je Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić složila se da je neophodno promeniti članove koji regulišu IPO i podsetila da su pojedine kompanije već pokušale da sprovedu inicijalne javne ponude, ali nisu uspele uprkos višemesečnim pokušajima. Ona se založila i za jačanje sistema kontrole i kažnjavanja kompanija koje se ne pridržavaju obaveze finansijskog izveštavanja. Dostanić smatra da treba izjednačiti položaj brokerskih kuća i ovlašćenih banaka, ali je pre svega insistirala na definisanju strategije razvoja tržišta kapitala jer su pojedina zakonska rešenja pisana prema nemačkom modelu, a druga prema anglosaksonskom zbog čega često dolazi do konfuzije.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ocenio je da je potrebno graditi neoliberalni anglosaksonski koncept tržišta jer je srpsko tržište kapitala plitko, sa mnogo malih igrača kao što su brokerske kuće.
– Ključni princip kojem treba da težimo je nezavisnost Komisije za hartije od vrednosti i neophodno je vratiti joj deo nadležnosti jer je tržište dinamično i zahteva brze reakcije. Osim toga problem je i što nemamo upravni sud koji bi rešavao probleme iz domena koji regulišu Komisija i Narodna banka. To je karika koja nedostaje i Komisiji bi bilo lakše da odlučuje kada iznad sebe ima taj sud. Ovako sve ide ka Vrhovnom sudu koji je ionako zatrpan – ocenio je Štimac.