Iz državne kase novac za pola miliona ljudi

Beograd- Od 2001. godine nije učinjen značajniji pomak u smanjenju javne potrošnje. Naprotiv, u nekim segmentima, kao što je državna uprava, broj zaposlenih je utrostručen i sada premašuje 28.800. Ako se tome dodaju zaposleni u javnim službama, odnosno u zdravstvu, obrazovanju, odbrani, bezbednosti, socijalnim ustanovama, kulturi i sportu, kao i u javnim državnim i komunalnim preduzećima, onda se dolazi do broja od 500.000 ljudi koji su upućeni na budžetska sredstva.
– Država sa javnom potrošnjom učestvuje sa 43 odsto u bruto domaćem proizvodu. To je ogroman udeo. Ispada da je država najveće preduzeće u zemlji, jer svaki drugi dinar, koji se ostvaruje kroz poreze, doprinose, carinu i druge dažbine, završi u džepovima zaposlenih u javnom sektoru. Neophodna je, dakle, temeljna reforma javnog sektora, u suprotnom, dugoročno posmatrano, država neće moći da računa na promenu ambijenta, koji je preduslov za privlačenje direrktnih stranih investicija, ali i za brže aktiviranje domaćeg kapitala. Ali, to podrazumeva donošenje sistemskih zakona, koji bi morali da reše pitanje privatne svojine, koju bi trebalo tretirati kao svetinju. To praktično znači da što pre treba usvojiti zakon o restituciji – kaže za Danas, Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, smatra da reforma javnog sektora, ne isključuje mere monetarne i fiskalne politike, što podrazumeva i odgovarajuće prilagođavanje tih politika kako bi se sprečila destibilizacija u ovoj i sledećoj godini.
– Činjenica je, međutim, da je reforma javnog sektora preduslov za stabilnost države. Kada se to kaže, onda mora da se sagleda celina problema i prioriteti. Tako na primer, ne može da se krene u proces korporativizacije i privatizacije državnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća, a da se, pri tome, zanemari reforma penzijskog osiguranja. Ne može se rešiti rastući deficit postojećeg PIO fonda, ako se ne izvrši njegova transformacija ka ograničenom investicionom fondu i odgovarajuća kapitalizacija iz privatizacije javnih i javno-komunlanih sistema – kategoričan je Kovačević.