Izgradnja centra u Zemunu je posao od strateškog značaja za nas

Zato mi poslednjih godina upravo i instistiramo na tehnološkom razvoju i taj nedostatak pokušavamo da prebrodimo sopstvenim naporima. Iako deluje pomalo apsurdno, to je u ovom trenutku vrlo izvodljivo, jer smo sada u prilici da sa najnovijim tehnologijama i rešenjima radimo na punoj automatizaciji – kaže u razgovoru za Danas, upriličenom povodom obeležavanja 170 godina postojanja Pošte Srbije, Goran Ćirić, generalni direktor tog preduzeća.

Koji su glavni pomaci učinjeni na unapređenju usluga u proteklom periodu?

– Posle dve ipo godine, novi tim u Pošti je najzad uspeo da dobije odobrenje za izgradnju glavnog poštanskog centra u Zemunu i 7. juna ćemo raspisati javni tender za realizaciju tog projekta. Očekujem da ćemo tokom ove godine izabrati pobednika na tenderu i započeti izgradnja savremenog objekta površine od 28.000 kvadrata koji će, osim automatizovanog procesa prerade pošiljki, imati logističko-transportni centar sa kompletnom implementacijom hibridne pošte i novih tehnologija. To je utoliko važnije što ni posle 30 godina, koliko se govori o glavnom poštanskom centru, mi još uvek nemamo automatizovanu obradu pošiljki. Zbog toga je to najvažniji strateški posao za nas, koji je Vlada još 2002. proglasila projektom od visokog državnog značaja. To je i jedna od najvećih investicija u Srbiji u ovom trenutku.

Kako Pošta stoji u konkurenciji sa velikim međunarodnim operaterima koji posluju i u Srbiji, poput DHL-a ili Fedeksa, ali i sa lokalnim kurirskim službama?

– Činjenica je da naša Post ekspres usluga beleži rast od 15 odsto čime sam zadovoljan, mada uvek može bolje. S druge strane, beležimo pad paketskih usluga. Mislim da je dobro imati konkurenciju na tržištu, jer to predstavlja izazov i za nas da budemo bolji i efikasniji. U Srbiji sada radi oko 17 operatera poštanskih usluga, ali su oni zbog profita orjentisani ka najvećim centrima, dok mi kao javni servis imamo veću obavezu prema građanima Srbije. Naši poštari moraju da stignu do svakog mesta u Srbiji, a za to je potreban veliki nivo investicija. Uz to, Pošta ima i mnogo više ograničenja u borbi sa konkurencijom, zbog čega sam i pomenuo potrebu korporatizacije. Mi smo dužni da sprovodimo postupke javnih nabavki, što dosta usporava naše poteze i reakcije, ali smo do sada uspevali da prevaziđemo te prepreke, što se vidi i po našim rezultatima. U tom kontekstu navešću jedan banalan primer: godinama nismo bili u mogućnosti da u skladu sa zakonom o javnim nabavkama nabavimo uniforme za naše dostavljače i poštare. Tek smo prošle godine obezbedili uniforme za sve poštonoše i dostavljače, a upravo na dan pošte očekujemo i letnje uniforme. Suočavamo se i sa ograničenjima kad je reč o potrošnom materijalu, pošto smo i posebne koverte za dostavu morali da obezbedimo po Zakonu o javnim nabavkama. Taj problem smo prevazišli tako što sada naša hibridna pošta proizvodi koverte za naše potrebe.

Kakav je trend u korišćenju poštanskih usluga? Da li opada upotreba klasičnih usluga poput, recimo, slanja pisama?

– Ukupno posmatrano, obim pismonosnih pošiljaka opada, ali se mi kao odgovor na to, uključujemo u moderne tehologije. Insistiramo na liberalizaciji i na konkurentnom tržištu, ali i na pravilima tog tržišta i poštovanju zakona. Pošti pripadaju rezervisane poštanske usluge (poput slanja pisama manje težine), upravo zbog obezbeđenja kvaliteta usluga na čitavnoj teritoriji Srbije. Pošta insistira na tehnološkom razvoju, koji zasnivamo na našoj velikoj mreži od oko 1.500 pošta sa razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom u kojoj je trenutno 95 odsto jedinica naše poštanske mreže povezano u realnom vremenu. Koristeći naša informatička rešenja, mi razvijamo nove servise. U ovom trenutku su aktuelni ugovori koje imamo sa državnim institucijama u cilju podsticanja razvoja elektronske uprave u Srbiji. Tu imamo značajnu integrativnu ulogu, pošto je Pošta prisutna na celoj teritoriji zemlje, tako da sarađujemo sa svim gradovima i opštinama i sa državnim institucijama koje imaju potrebu za masovnom obradom podataka.

Kako napreduje projekat izdavanja izvoda iz matičnih knjiga u poštama?

– Ugovor sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu o centralizovanoj bazi podataka matičnih knjiga potpisali smo 10. decembra, oprema je već instalirana i uspostavljena je komunikacija sa pet velikih gradova u Srbiji – Beogradom, Novim Sadom, Kragujevcem, Valjevom i Leskovcem. Mi smo kao prvo sertifikaciono telo za dodelu elektronskih potpisa podelili te sertifikate matičarima u lokalnim samoupravama koji su ovlašćeni da izdaju izvode iz matičnih knjiga. Prvu fazu realizacije projekta, koja uključuje ovih pet gradova planirali smo da završimo za šest meseci, a uspeli smo da u nešto kraćem roku, preciznije 1. juna, da pokrenemo čitav sistem, što je izuzetan uspeh i ja želim da pohvalim naše stručnjake – tim od dvadesetak ljudi, kao i stručnjake iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu bez kojih ne bismo mogli to da obavimo. Sada je potrebno preći još hiljade i hiljade kilometara, pošto predstavnici svih lokalnih samouprava u saradnji sa našim stručnjacima moraju da usklade sistem i da zatim u ovaj projekat uključujemo jedan po jedan grad.

Kakvi su finansijski rezultati Pošte?

– Prošlu godinu smo završili sa 3,8 milijardi dinara dobiti što je znatno bolje u odnosu na 2008. godinu, kada je ostvarena dobit od 2,7 milijardi. Dakle, čak i u godini izazova, kakva je bila 2009, mi smo rasli. Nama su najvažniji prihodi iz pismonosnih usluga, što je naša osnovna delatnost, ali rastu i novčane usluge, što ukazuje na viši nivo poverenja građana, posle ekonomske krize koja se osetila i kod nas. Rast prihoda beležimo i u oblasti IT usluga. Pošta u svom sistemu ima i Internet provajdera, kao i kablovsko-distributivni sistem i centar za elektronsko poslovanje, koji radi na serfitikatima i povećanju bezbednosti elektronskih komunikacija. Integracijom svih tih usluga i potencijala naših IT stručnjaka, mi već razvijamo aplikacije za treća lica. Tako već imamo interesovanje i poštanskih uprava u regionu, kojima su naša rešenja interesantna, pa očekujem da ćemo brzo otvarati vrata saradnje i implementirati naša rešenja u poštanskim upravama zemalja regiona, s tim što bismo otvorili i prostor za naše saradnike i kompanije sa kojima zajedno radimo na projektima. Otkriću samo da trenutno pregovaramo sa dve poštanske uprave, ali dok se pregovori ne završe ne bih govorio o detaljima.

Da li će prodaja Telekoma uticati na prihode Pošte?

– Mi smo dividenu od Telekoma usmeravali na obaveze koje je Pošta preuzimala u otkupu ili reotkupu 29 odsto akcija italijanskog dela u Telekomu. Kasnije, u privatizaciji Mobtela dividendu smo preusmeravali ka preuzetim dugovanjima Mobija 63. Nama je izuzetno važan odnos sa Telekomom zasnovan na zdravim, tržišnim principima. Sa rukovodstvom Telekoma intenzivno radimo na rešavanju otvorenih pitanja još iz 1997. godine koja se odnose, pre svega na definisanje naših poslovnih odnosa. Ali u psihološkom smislu prodaja stavlja naše dve kuće pred nove izazove, jer su mnogi ljudi iz Telekoma potekli iz Pošte, dok zaposleni u Pošti posmatraju Telekom kao deo svog sistema.

A sa finansijske strane posmatrano?

Sa finansijske tačke gledišta, to je pitanje dividendi. Mi ćemo imati izazov u delu otpisa dugoročnih plasmana, pošto je reč o otpisu našeg dugoročnog plasmana u iznosu od 68 milijardi dinara, što je visok nivo sredstava, ali mi sa Vladom Srbije tražimo način da rešimo taj pre knjigovodstveni nego suštinski poslovni izazov.

U rangu sa poštama u regionu

Šta će za građane značiti izgradnja glavnog poštanskog centra?

– Unapređenje kvaliteta usluga i skraćivanje rokova. Važno je i to što ćemo imati uvid u trenutno stanje svake pošiljke i što će svako moći, preko našeg internet portala ili preko svog mobilnog telefona, u svakom momentu da proveri trenutni status svoje pošiljke. Po tome će Pošta Srbije biti i u samom vrhu među poštama u regionu. Ove godine bi trebalo da počnu građevinski radovi a sredinom 2011. očekujemo punu implementaciju sistema u glavnim poštanskim centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Osim izgradnje glavnog poštanskog centra, planiramo da izdvojimo transport i logistiku, a insistiramo i na sprovođenju korporatizacije, odnosno na transformaciji Pošte Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, na čemu radimo u saradnji sa Ministarstvom finansija.