Ovaj podatak sam po sebi nije iznenađujući, jer su sve ranije preliminarne analize takođe procenjivale BDP na 0,7 do 0,8 odsto u 2015. godini, ali nam podaci Zavoda sada daju detaljniji uvid u to otkud ovaj minimalni rast.

Procentualno gledano, najveće učešće u formiranju srpskog BDP-a imaju prerađivačka industrija – 15,6 odsto, trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila – 10,2 odsto, poslovanje nekretninama – 8,9 odsto i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 6,8 odsto.
Kada se posmatra na šta trošimo ostvareni bruto domaći proizvod, tu ubedljivo dominiraju izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava, na koje ode 73,8 odsto BDP-a. Izdaci za finalnu potrošnju države čine 16,2 odsto, a bruto investicije u osnovne fondove – 17,7 odsto.

Gledano po delatnostima, najveći realni rast je zabeležen u rudarstvu – 10,5 odsto, snabdevanju strujom gasom i parom – 9,9 odsto i uslugama smeštaja i ishrane – 6,2 odsto. Najveći realni pad bruto dodate vrednosti imali su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 7,7 odsto.

Posmatrano sa rashodne strane, najveći realni rast beleže izvoz robe i usluga – 10,2 odsto i uvoz robe i usluga – 9,3 procenta, a najveći pad imaju izdaci za finalnu potrošnju države – 1,5 odsto.
Gledano nominalno, srpski BDP je prošle godine bio 4,04 hiljade milijardi dinara ili 33,5 milijardi evra. To je 3,5 odsto veći nominalni BDP u odnosu na prošlu godinu. Međutim, nominalni BDP nije dobra mera privrednog rasta, jer se dobija kada se ukupna proizvodnja pomnoži tekućim cenama. Na taj način inflacija podiže BDP, ali to što su proizvodi i usluge poskupeli ne znači da je privreda u boljem stanju niti da je proizvodnja porasla. Zbog toga se kao mera privrednog rasta koristi realni BDP, koji u obzir uzima takozvane „stalne cene“, odnosno cene koje su važile u određenoj referentnoj godini. Trenutno je to 2010. godina. Tako se svake godine, proizvodi i usluge nastali u toj godini množe sa cenama iz 2010. godine, čime se dobija prava slika rasta, „nepokvarena“ uticajem poskupljenja. Na taj način se nominalni rast od 3,5 odsto, pretvara u stvarni rast od samo 0,8 procenata.

Prošle godine je i to bio dobar rezultat, jer smo u 2014. godini zbog poplava imali realni pad privredne aktivnosti od 1,8 odsto. Tu je i ključ velikog skoka u segmentu rudarstva i proizvodnje struje u 2015, jer je EPS obnovio proizvodnju na onim lokacijama koje su godinu dana ranije bile pogođene poplavama.

Srbija je ovu godinu započela očekivanjem privrednog rasta od 1,5 do 1,8 odsto u 2016, da bi do sada projekcija narasla na 2,5 procenta, što je cifra sa kojom se sada slaže i Međunarodni monetarni fond. Čak se najavljuje i mogućnost većeg rasta. Ovakav rast je posledica povećanih investicija i izvoza, odnosno makroekonomske stabilnosti i uspeha postignutih u fiskalnoj konsolidaciji, što sve ohrabruje strane investitore. Za sledeću godinu MMF projektuje rast od 2,8 odsto u Srbiji, dok Vlada Srbije očekuje tri odsto, pa i više od toga.

Uprkos tome, Srbija ostaje jedna od zemalja regiona sa najmanjim privrednim rastom.

Kako su nedavno istakli predstavnici Svetske banke, sva tržišta zapadnog Balkana beleže privredni rast uz povećanje zaposlenosti i smanjenje siromaštva, tako da će ovu godinu region završiti sa rastom BDP-a u rasponu od dva do 3,6 odsto, dok će prosek regiona biti 2,7 odsto.

Srbija je uz Makedoniju, po oceni Svetske banke, jedina zemlja regiona koja će naredne godine imati privredni rast manji od tri odsto.