Izvoznici nafte gube tlo pod nogama?

Venecuelanski predsednik Ugo Čaves i kubanski predsednik Fidel Kastro žestoko su se obrušili na odluku predsednika SAD Džordža Buša da stimuliše globalnu proizvodnju etanola i biodizela. Kubanski predsednik nazvao je etanolski projekat „genocidnim“, dok je Čaves zamenu benzina etanolom proizvedenim od kukuruza nazvao pravom ludošću. „Da bi se proizvela neophodna količina etanola koja bi zadovoljila potrebe SAD, bilo bi neophodno kultivisati gotovo svu raspoloživu plodnu zemlju na ovom kontinentu“ izjavio je Čaves. Ipak, bez obzira što je levičarski predsednik Brazila Lula da Silva jedan od ključnih partnera u masovnoj primeni etanola i biodizela, Čaves je izbegao konfrontaciju sa svojim doskorašnjim bliskim saveznikom, ustremivši se na svoju omiljenu metu – predsednika SAD Džordža Buša.

Značajan sirovinski potencijal Srbije

Puštanje u pogon prve rafinerije biodizela u Šidu, najavljeno za maj, kao i planirano investiranje u etanolska i biodizel postrojenja u Zrenjaninu i Šapcu, govore o tome da je sirovinski potencijal Srbije dovoljan da podmiri značajan deo njenih energetskih potreba. Preduslov za to je snažnija državna podrška, izražena kroz poreske olakšice za proizvođače biogoriva, ali i odluka velikih javnih preduzeća i državne i lokalne uprave da službena vozila koriste isključivo ekološka, obnovljiva goriva poput biodizela ili etanola. Hrvatska Elektroprivreda je nedavno donela upravo takvu odluku, koja je pored aspekta tzv. korporativne društvene odgovornosti, imala i svoju ekonomomsku opravdanost pošto je biodizel kao gorivo jeftiniji od klasičnog dizela.

Američki predsednik Buš i brazilski predsednik Lula da Silva, na sastancima u Brazilu i SAD održanim tokom marta, dogovorili su se da povećaju proizvodnju obnovljivih goriva, a ovako oštre reakcije Čavesa i Kastra govore da je težina ovog sporazuma zaista velika i da su ekonomski interesi velikih proizvođača nafte, poput Venecuele, ozbiljno ugroženi implementacijom ovog sporazuma. Ozbiljni energetski analitičari odbacuju primedbe Fidela Kastra da bi etanolski i biodizel program mogao da dodatno pojača problem gladi. Oni tvrde da tehnologija obnovljivih goriva druge generacije, koja za sirovinsku bazu koristi celulozni otpad, garantuje dugoročnu ekonomsku održivost ovih goriva. Time se demantuje i izjava Čavesa da bi celu južnu Ameriku trebalo zasejati kukuruzom da bi SAD zamenile potrošnju fosilnih goriva. Analitičari ne veruju da je reč o neobaveštenosti venecuelanskog i kubanskog predsednika, već da iza ovih kritika stoji bojazan da će sa smanjenjem potrebe za venecuelanskom naftom, biti smanjen i uticaj komunističke ideologije koju Čaves i Kastro šire u latinskoj Americi, upravo na krilima velike zavisnosti od nafte država u regionu. Taj mehanizam ucene velikih proizvođača nafte, koji pored Venecuele, koristi i Iran, izgubio bi na snazi masovnom primenom etanola i bioizela, više ne bi bilo tako velike koncentracije energetskih resursa, a i gotovo svaka država mogla bi da proizvodi gorivo za svoje potrebe. I Venecuela, uprkos tome što je etanolski projekat nazvala genocidnim, na svom tržištu promoviše upotrebu etanola, što govori da su kritike američko-brazilskog sporazuma motivisane pre ideološkim, nego ekološkim i ekonomskim interesima. Čaves je u utorak, 10. aprila u Karakasu, pozvao zemlje latinske Amerike da „obustave etanolske programe i oslone se na venecuelanske rezerve nafte i gasa za podmirivanje svojih energetskih potreba, pošto se gorivo koje im je potrebno nalazi, u Venecueli.“