Jagma za povoljnim pozajmicama presušila budžetske rezerve

Najava Nacionalne korporacije za osiguranje kredita da će od 10. maja prestati da subvencioniše stambene kredite odobrene osobama mlađim od 45 godina, uz obrazloženje da je istrošena kvota koja je u privremenom budžetu odvojena za te namene, još jednom je neprijatno iznenadila sve one koji su nameravali da ovim putem dođu do krova nad glavom. Treba podsetiti da je i u februaru konstatovano da se Uredbom o privremenom finansiranju nisu predviđena sredstva namenjena za tu svrhu. To je tehnički ispravljano usmeravanjem dela novca iz budžetske rezerve tako da su banke, posle kratkog prekida, mogle da nastave da primaju zahteve potencijalnih korisnika subvencionisanih stambenih kredita, a Milan Parivodić, koordinator Ministarstva za finansije tada je najavio da će „kao svojevrsno izvinjenje onima koji ispunjavaju dosta zahtevne uslove za kredit, država omogućiti da još jeftinije dođu do pozajmica jer će subvenciju proširiti i na zajmove koje banke odobravaju u švajcrskim francima“.

Ima novca za odobrene pozajmice

– Svi zahtevi građana koji su ispunili uslove za dobijanje subvencionisanih stambenih kredita i koji se u ovom trenutku obrađuju u Ministarstvu finansija, biće realizovani do kraja juna 2007. godine. Treba podsetiti da je Uredbom o privremenom finansiranju predviđeno da se iz budžeta izdvoji 1,4 milijarde dinara za stambene kredite sa subvencijom države. Nacionalna korporacija je, od osnivanja do danas, osigurala 12.480 stambenih kredita u iznosu od 362,7 miliona evra, od čega je za 3.416 subvencionisanih kredita potrošeno 86,2 miliona evra. U ovom trenutku u proceduri su (čekaju ugovor sa poslovnim bankama ili potpis ministra Parivodića) stambeni krediti čija vrednost dostiže 314 miliona dinara – saznali smo u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.

Uredbom o privremenom finansiranju koja važi do kraja juna, Vlada je za stambene kredite predvidela 1,4 milijarde dinara, što je samo 55 miliona dinara manje u odnosu na izdvajanja realizovana tokom cele prošle godine, mada i dalje nema posebno iskazane stavke koja je namenjena osiguranju stambenih kredita. Međutim, kako tvrde u Vladi u prvom kvartalu je za ove namene isplaćeno 70 miliona dinara ili 2,5 puta više nego prethodne godine u istom periodu, a za drugo tromesečje je ta suma povećana na čak 450 miliona dinara. Istovremeno, Nacionalna korporacija je saopštila da je samo u martu osigurala 1300 stambenih kredita od čega 330 kredita sa subvencijama, za šta je od ukupno 41 miliona evra izdvojila 8,5 miliona. Praktično, samo u jednom mesecu ove godine korporacija je osigurala više stambenih kredita nego cele prošle godine kada je taj iznos bio 39 miliona evra. Ukoliko bi takvim tempom kakav je zabeležen u martu bilo nastavljeno sa osiguravanjem samo subvencionisnih kredita, u državnoj kasi bi do kraja godine trebalo obezbediti 68 miliona evra ili 5,4 milijarde dinara. A, ako bi polugodišnji iznos namenjen za sve stambene kredite dakle i one komercijalne, bio dupliran, u kasi bi se našlo tek 2,8 milijardi dinara. Interesantno je da je Nacrtom budžeta koji je odlazeća vlada dostavila skupštini za stambene kredite bilo predviđeno tek 3,1 milijarda dinara.

Banka Inteza: Obustavljeni subvencionisani krediti

Banka Inteza od juče ne prima zahteve za subvencionisane stambene kredite, a klijentima koji su nameravali da konkurišu za dobijanje ovih kredita, ponudićemo neki od modela stambenog kreditiranja iz naše standardne ponude(sa akcentom na stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije, koji su, takođe, povoljni), uz mogućnost da, kada se ponovo steknu uslovi za nastavak programa subvencionisanog stambenog kreditiranja, realizovani kredit prenesu na uslove koji važe za subvenciju – kaže za Danas Dejan Tešić, član Izvršnog odbora banke Inteza i dodaje da će o zahtevima klijenata koji su započeli proceduru, ali im krediti još nisu odobreni, odlučivati Ministarstvo finansija i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Očigledno je da postoji ogroman nesklad između onoga što se dešava na tržištu i sredstava koje budžet realno može da obezbedi. To pokazuju i podaci da je do sada za subvencionirane kredite iz portfolia Nacionalne korporacije bilo isplaćeno na račune poslovnih banaka isplaćeno 79 miliona evra. Ove pozajmice odobravaju se po veoma povoljnim uslovima sa kamatom od četiri odsto, i uz učešće od pet odsto vrednosti stana, s tim što se petina duga državi vraća u poslednjih pet godina otplate kredita, i to po kamati od samo 0,1 odsto.
Reagujući na najavu Nacionalne korporacije u Komercijalnoj banci za Danas kažu da svi oni kojima su subvencionisani krediti odobreni, ne treba da strepe da će ostati bez pozajmice. „Iako do sada zvanično nije bilo obustave primanja zahteva za ove kredite, svakome je bilo jasno da zbog dužine roka potrebnog od momenta predaje zahteva do dobijanja kredita, posle najave da će svi subvencionisani krediti biti do jula obustavljeni, nije bilo racionalno ni predavati te zahteve“, kažu u Komercijalnoj banci.