JELAŠIĆ: Na meti NBS inflacija od četiri odsto

Iako još nema zvaničnih podataka o januarskoj inflaciji, u Narodnoj banci Srbije procenjuju da bi ukupna inflacija mogla da bude na nivou iz januara 2006. (oko 0,5 odsto), a bazna na nivou iz poslednjeg kvartala 2006. godine, odnosno 0,3 odsto, istakao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Radovan Jelašić, guverner NBS. On je podsetio da je centralna banka prošle godine utvrdila okvir bazne inflacije za 2007. godinu koji se kreće u rasponu od četiri do osam odsto, ali će, kako je naglasio guverner, nastojati da „gađa donju granicu tog koridora“, dakle četiri odsto. Jelašić tvrdi da su takvom rastu bazne inflacije pogodovali niska stopa inflacije u četvrtom kvartalu 2006. godine, efekti apresijacije dinara, smanjenje cena naftnih derivata, restriktivna monetarna politika i jačanje poverenja u dinar. Nasuprot tome, na brži rast cena uticaće najavljena poskupljenja električne energije i grejanja, ekspanzija fiskalne politike u četvrtom kvartalu prošle godine i odlaganje formiranja vlade.

Štedni zapisi uz kamatu od 14 odsto

Od 5. februara Narodna banka Srbije emitovaće novu seriju štednih zapisa sa rokom dospeća od 360 dana i kamatnom stopom od 14 odsto na godišnjem nivou. Ukupna nominalna vrednost prve ovogodišnje emisije štednih zapisa je jedna milijarda dinara. Ovakva kamatna stopa, koja je u odnosu na prvu emisiju zapisa iz decembra 2005. godine niža za 11 odsto, u uslovima opadajuće inflacije i uz očekivanu stabilnost kursa predstavlja i dalje veoma atraktivan prinos, ocenjuju u NBS.

– Kada se svi ti elementi stave na sto, Monetarni odbor odlučio je da referentnu kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije smanji za jedan procentni poen, odnosno sa 14 na 13 odsto, što predstavlja smanjenje referentne kamate za pet odsto u odnosu na onu sa kojom se startovalo u septembru prošle godine – naglasio je Jelašić.
On je najavio novu metodologiju u izračunavanju vrednosti kursa, koja će početi da se primenjuje od 5. marta. Za razliku od dosadašnje prakse kada je kurs formiran na osnovu trgovanja ostvarenog na međubankarskom deviznom tržištu, sada će se uzimati u obzir i međubankarsko trgovanje pre i posle tog sastanka i izračunavaće se kurs na osnovu prosečno ponderisane trgovine valutama.
Prema podacima centralne banke tokom protekle godine obim trgovanja devizama među bankama izvan MDT utrostručen je i dostigao je iznos od oko šest milijardi evra, što znači da se kurs formira i pre i posle takozvanog fiksinga, koji NBS ima nameru potpuno da ukine sredinom ove godine. Pre toga, u cilju povlačenja iz menjačkih poslova, NBS će od 1. maja početi da otkupljuje od menjača samo evre, dolare i švajcarske franke, a već je smanjila proviziju menjačima na 0,5 odsto, s tim što će ona do kraja godine biti svedena na 0,1 odsto. Ove promene ne bi trebalo da izazovu veće oscilacije deviznog kursnog dinara, tvrdi Jelašić.