Još jedan bajpas za državnu kasu?

Ni jedan zakon, pa ni onaj o budžetskom finansiranju, ne može da predvidi šta sve može da se dogodi tokom njegovog sprovođenja. Zato je i precizirano da se sva otvorena pitanja rešavaju podzakonskim aktima, u koje spadaju i vladine uredbe. Kada je, međutim, reč o eventualnom produžnju privremenog finansiranja države i posle 31. marta, stvari se komplikuju zbog različitih tumačenja zakona. Zbog toga je naprosto nemoguće reći šta bi se tačno dešavalo ako do kraja marta ne bude usvojen budžet za ovu godinu, a najčešći odgovor koji se dobija na ovo pitanje je „naći će se već neko rešenje“.

U začaranom krugu privremenog finansiranja

Ukoliko bi Uredba o privremenom finansiranju bila produžena, to bi fiskalnu politiku učinilo prilično ekspanzivnom i u tom slučaju bi monetarna politika morala ponovno da zateže uzde. To će dalje dovesti do rasta kamata, što povećava zainteresovanost za ulazak stranih kredita, ovo opet dovodi do veće ponude evra i dalje apresijacije dinara a to može da dovede do daljeg malaksavanja privredne aktivnosti u zemlji, naročito izvoznog sektora – tvrdi Stojan Stamenković, urednik MAT.

Tvrdnje lidera G17 Plus, Mlađana Dinkića, da državni organi ne bi smeli da isplate ni dinar iz državne kase posle 31. marta, ma koliko se para u nju bude slilo, tačne su. Sami autori ovog zakona kažu da takva opcija nije slučajno uneta u zakon nego se na taj način želelo da spreči odugovlačenje sa formiranjem vlade ali i eventualne manipulacije oko državnih rashoda, odnosno da troši ko koliko stigne, a da nikome ne polaže račune. Tromesečni bajpas u upravljanju budžeskim sredstvima očito je stvorio prostor da korisnici budžestkih sredstava ne budu pogođeni zbog politike stranaka i njihove nesposobnosti da se u zakonskom roku od 90 dana dogovore ko će ući u vladu, ali i šta će biti ako taj rok bude probijen. Pojedini stručnjaci tvrde da bi u tom slučaju najlogičnije bilo da uslede novi izbori, kao što u normalnim sistemima vlade padaju ako u parlamentu ne prođe njihov predlog budžeta. Međutim, ni oni nemaju odgovor kako bi u tom novom interregnumu bili namirivani korisnici budžeta.
– Država ne može da stane, suludo je i pomisliti šta bi to značilo za 1,2 miliona penzionera, sve ljude zaposlene u zdravstvu, školstvu, policiji, vojsci, ako bi ostali bez penzija i plata samo zato što tamo neki političari koji su dobili najveće poverenje građana ne mogu da se dogovore oko sastava vlade, kaže Ljubomir Madžar ocenjujući da će „neko rešenje već biti pronađeno“.
Sličnu ocenu izneo je i kandidat za premijera DS Božidar Đelić, tvrdeći da „građani sigurno neće ostati bez penzija i plata“. Ekonomista Jovan Ranković ne vidi ništa čudno u tome da postojeća uredba bude produžena do kraja prvog polugodišta „na ovaj ili onaj način“, a najbolje bi bilo izmenom Zakona o budžetskom finansiranju.
Ekonomisti naravno ne pretenduju da pariraju pravnim ekspertima koji su ušli u polemiku da li nov saziv parlamenta može da usvaja predloge zakona koji su ušli u skupštinsku proceduru u starom sazivu, kao što je recimo budžet za 2007. godinu koji je pred kraj novembra predložila Vlada Vojislava Koštunice, ili je nužno da sve takve predloge nova vlada prethodno preuzme kao svoje. Naravno, još manje žele da sude o tome da li je aktuelna vlada zaista samo tehnička ili vlada u punom kapacitetu i, u vezi sa tim, da li bi eventualno rešenje bilo da predloženi budžet, uz obrazloženje koordinatora Ministarstva finansija Milana Parivodića, usvoji novi sastav parlamenta, očekujući da će ga odmah nakon konstituisanja nove vlade menjati. Njih više brine nastavak ekspanzivne fiskalne politike. Dakle, ako političari dobro oslušnu upozorenja ekonomsita, shvatiće da je recept samo jedan – što pre sastaviti vladu i omogućiti ministru finansija da predloži skupštini novi budžet, restriktivniji od onog koji je predložila vlada u odlasku.