Još jedan poklon tajkunima?

To je jedina izmena u Zakonu o planiranju i izgradnji koju je Vlada na poslednjoj sednici po hitnom postupku usvojila i prosledila u parlament. „Koristi od toga imaće ne obični građani, već isključivo oni koji su kroz privatizaciju uzurpirali zemljišta za koja nisu ni dinar platili,“ tvrdi za Danas koordinator Mreže za restituciju Mile Antić. Ovakvu odluku Vlade on ocenjuje kao „veliki korak unazad u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“, ali i podstrek monopolu. To bi ustvari značilo da tajkuni i ostali korisnici državnog zemljišta koji su podneli zahtev za konverziju, neće plaćati naknadu za korišćenje zemljišta, a da bi, s druge strane, potencijalni strani investitori ili neki drugi zainteresovani da eventualno grade nešto u Srbiji, morali da plate za zemljište 25 do 35 odsto od ukupne vrednosti onog što grade.

Antić kaže da će Mreža za restituciju najkasnije do ponedeljka objaviti spisak zahteva za konverziju, na kom se nalaze sva ona preduzeća koja će moći da profitiraju na osnovu ove izmene zakona. On dodaje da je i pre ovakve odluke država u nekoliko navrata napravila „kriminalne radnje“, najpre što je i pre usvajanja „famoznog“ Dulićevog zakona (iz 2009.) dozvolila tajkunima da grade, iako je trebalo da većini zbog probijenih rokova oduzme pravo na korišćenje zemljište.

– Ova odluka Vlade je i u suprotnosti sa rešenjem Ustavnog suda koji je 26. septembra ove godine odbacio inicijative Luke Beograd, Privredne Komore Beograd i nekih drugih da se ukine naknada za konverziju, odnosno da ova grupica dobije mogućnost da po ubrzanom postupku unovči privilegije koje su im usled korupcije i kriminala republičkih i lokalnih vlasti omogućene – napominje Antić.

Većina firmi koje su imale (ne)sreću da se nalaze na dobrim lokacijama, prodate su u privatizaciji ili stečaju, a cilj kupaca uglavnom nije bio pokretanje proizvodnje, već trgovanje nekretninama. Pri tom, zemljište na kome su se nalazile, po prethodnim zakonima vodilo se kao pravo korišćenja i nije ušlo u, po pravilu mizernu, cenu po kojoj je firma prodata.

Konverzija uz naknadu u suštini nikada nije zaživela, jer veliki deo zahteva nikada nije rešen. Kritike stručne javnosti bile su žestoke kada je avgusta 2009. usvojen zakon koji omogućava konverziju uz nadoknadu: mnogi su smatrali da je napravljen tako da bi zadovoljio prohteve tajkuna. Pomoćnica ministra građevinarstva Aleksandra Damnjanović, jedna od autorki tog zakona, rekla je nedavno za Danas da konverzija ide „sporo i loše“ i da će „svakako biti predmet izmena“.

Spisak dobitnika

Na spisku firmi koje su podnele zahtev za konverziju uz nadoknadu, a koje će sada dobiti praktično na poklon, prednjači Luka Beograd. Malo je reći da je ta konverzija poslednjih godina bila sporna, jer je o tome izveštaj podneo i Savet za borbu protiv korupcije, rame uz rame sa Miškovićev Blokom 53 na Novom Beogradu. Naima, od 673. do 738. mesta, od ukupno 1.000 predmeta, nalaze se zahtevi za konverziju Luke Beograd, ukupno 65. Osim Luke, zahteve su podneli i Beobanka (u stečaju), Enjub, Agroexport, Rudnap, PKB, Navip, Rad, Napred, Hidrotehnika (više od 40 zahteva), Stankom, Simpo. Na spisku je i zahtev za konverziju prava korišćenja u vlasništvo zemljišta na Autokomandi, na kom Miškovićev Delta ril estejt planira da gradi tržni centar.

Ministarstvo: Ovo će otkočiti investicije

U Ministarstvu građevinarstva kažu da konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu u narednih godinu dana neće biti uslov za dobijanje dozvole za gradnju, kao i da će ovakva odluka države „otkočiti brojne investicije, čija se vrednost procenjuje na oko dve milijarde evra“. U Ministarstvu tvrde da se izmenom zakona ne ukida konverzija uz naknadu, već se samo omogućava vlasnicima privatizovanih preduzeća da kao korisnici zemljišta mogu da grade.