I uverili smo se da se čitav postupak odvija u dve ogromne posude koje nazivaju kadama, mada pre liče na bazene… No, dobro. U pomenutim kadama ogromne kašike-muljače neprestano u određenom ritmu mešaju masu gustog mleka koja se polako razdvaja na tvrđu masu, koja ostaje pri dnu i na surutku koja polako, sistemom creva, otiče iz bazena. Kada je na dnu ostao dvadesetak santimetara debeo sloj mlečnog taloga, radnici, očito uigrani kao vešte košarkaške prve petorke, oko kada zaigraše brzi „radni ples“. Hitrim pokretima uzimaju metalne kalupe koje dodaju, a njihove kolege ih do vrha pune pravilnim brzim rezovima i vraćaju nazad. I tako sve brže i brže.

– Zašto toliko žure? – pitam jednog krupnog čoveka u belom mantilu i kapici.

– Ne znam, i mene zanima. Ja sam dopisnik, ne radim ovde – sa smeškom odgovara kolega.

– Bolje da si ga pitao da li će Nikola Karabatić da dođe u Niš nego o mleku. To ti je tetak francuskog rukometaša rođenog u Nišu, Toma Todorović, koji radi za Politiku.

Smejemo se svi usred velike buke, a radni tim ni ne haje.

– Žure jer znaju da se kompletan posao mora završiti za sat vremena. U protivnom masa će se ohladiti, a onda je sve mnogo teže i neizvesnije. Ovaj posao samo izgleda jednostavan i naoko prost… Možda i jeste tako, ali u njemu se jednostavno neke faze ne smeju preskakati jer u suprotnom čitav trud može propasti – objašnjava jedan od rukovodilaca, Dejan Videnović.

Para, topla, slatkasta i opora od isparavanja mlečne mase puni pluća, ali tim ne posustaje. Kada su završili posao u metalnim kolicima, kalupe odvoze u drugu prostoriju gde veliki kran preuzima novi kontingent. Kalupi sa sirom uranjaju se u salamuru. „Kada se usalamure, sirevi idu na sušenje i zrenje koje traje 21 dan „, objašnjava Videnović. Skidam radnu opremu i izlazim pod trem svrljiške mlekare. Udišem vazduh sa okolnih planina, na kojima su „istureni pogoni“ mlekare. Mislim na pašnjake, torove i štale u kojima se muzu ovce, koze i krave koje daju osnovnu sirovinu… Čitav kraj radi za ovaj moderni pogon. Dok čekam da počne, čitam iz radnog materijala do kojega sam došao: „Gotovo kompletna isporuka mleka je iz ekološki najzdravijih krajeva Srbije, sa Stare, Suve i Svrljiške planine, Velikog i Malog Jastrepca, te Kopaonika. Sve su to pravi rezervati netaknute i nezagađene prirode.“

Reklo bi se da je deo prelepe prirode ovog dela Srbije iskorišten u privredne svrhe. Svakog dana desetak tehnologa i više od 230 zaposlenih preradi oko 80.000 litara mleka, praveći od njega meki, polutvrdi, tvrdi i topljeni sir, a onda i maslac, sirni namaz, jogurt, pavlaku, kiselo mleko. Tu su i čokoladno mleko i pasterizovano „obično“ mleko. Prelazimo u zgradu opštine gde su čelnici Svrljiga i pogona Niške mlekare organizovali konferenciju za novinare.

– Opštinski budžet izdvaja deset dinara stimulacije za svaki litar ovčijeg i kozijeg mleka i sedam i po dinara po litri kravljeg. Time jasno želimo da stimulišemo proizvodnju i pošaljemo poruku u čemu vidimo budućnost. Mi imamo oko dve hiljade nezaposlenih, što je previše za nas. Kooperacija sa Niškom mlekarom nešto je što otvara perspektive. Sam pogon u Svrljigu zaposlio je 54 radnika. Svrljiški pogon bio je i ranije u sastavu Niške mlekare, ali je radio samo u periodu od 1990. do 1994. Pogon je renoviran i instalirana je nova opreme, a subvencije za otvaranje svrljiškog pogona dobijene su i od SIEPE – kaže Milija Miletić, predsednik Opštine Svrljig.

Predsednik Nadzornog odbora i suvlasnik mlekare Damir Mančić podseća da će pogon Niške mlekare u Svrljigu proizvoditi 1.300 tona sira godišnje, kao i da je u ovaj posao uloženo oko 600.000 evra. Ovaj pogon može dnevno da preradi 30.000 litara mleka, čime je Niška mlekara dostigla kapacitet od 150.000 litara mleka dnevno, a prerađuje 80.000 litara mleka (u niškom i svrljiškom pogonu), što je svrstava na četvrto mesto u Srbiji.

– Očekuje nas i izlazak na tržište Ruske Federacije, a za nekoliko godina i na tržište Evropske unije. Opredeljenje kompanije je da postanemo najveći otkupljivač mleka na jugu Srbije i da za dve godine postanemo jedna od tri najveće mlekare u zemlji. Akcenat ćemo zbog toga u narednom periodu staviti na razvoj sirovinske baze i edukaciju poljoprivrednih proizvođača – izjavio je Mančić i dodao da će prihod Niške mlekare ove godine dostići 2,5 milijardi dinara, a dobit 160 miliona dinara. Investicije će biti usmerene na proširenje sirovinske baze, na obuku stočara i farmera i na energetski sektor u cilju energetske efikasnosti i ekološki prihvatljivih sistema.

Novi život

– Mlekara je pre pet godina otkupljivala 12 miliona litara mleka godišnje, prošle godine otkupljeno je 25 miliona, ove 30 miliona, a plan za narednu godinu je 36 miliona litara mleka. Otkupna cena mleka kreće se od 30 do 40 dinara. Pre pet godina mlekara je zapošljavala 107, a danas 232 radnika čiji je prosek plata 33.000 dinara. Mlekara sarađuje sa oko 3.000 kooperanata i tačno se u dan zna kada je isplata za otkup mleka – s ponosom ističe direktor Niške mlekare Zvezdan Gavrilović.

Mala gradska mlekara u Nišu osnovana je 1957. sredstvima UNICEF-a. Ovo je njen novi život. Ali i novi izazov za žitelje Svrljiga. Od 2007. godine većinski vlasnici Niške mlekare su Kruna komerc i Profiko, a kasnije u njen sastav ulazi i dobavljač mleka Pogled Rosica.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.