Kad dolar postane svetski problem

Utoliko pre što se od dolazeće Trampove administracije može očekivati da će napustiti dogmu staru više od dve decenije da je jak dolar u interesu Sjedinjenih Država. Pa, dobro došli u 2017, godinu „Trampmanije“, i svet u kome tvitovi nasumično određuju agendu SAD. Ali za sve pretpostavke koje se odnose na Donalda Trampa i njegovu politiku, ključna pitanja ostaju ista: Koji je pravac dolara, zatim, u kom pravcu će se kretati kineska valuta i rast i najzad, da li dvostruki udarac Bregzit/Tramp predstavlja kraj jednog ciklusa, ili početak nečeg novog? Najvažnije od svih pomenutih dilema svakako je kretanje dolara, što ne čudi imajući u vidu činjenicu da se više od 75 odsto svih transakcija na globalnom tržištu realizuje u američkoj valuti. Tako da kada dolar poraste za 20 odsto, kakav je bio slučaj u 2016, treba očekivati „reakciju“ na „akciju“. To praktično znači značajno usporavanje rasta u Sjedinjenim Državama na koji utiču, znatno više od očekivanog, kamatne stope. Indirektno, treba očekivati i nešto niži globalni rast jer teško breme duga, denominovanog u američkoj valuti, umanjuje sposobnost tržišta u razvoju da otplate svoje enormne kredite u dolarima. Ilustracije radi, strane banke su pozajmile 3,6 biliona dolara kompanijama koje posluju na tržištima u razvoju, a približno 50 odsto tog iznosa odnosi se na Kinu.

Nesporno je, dakle, da rizik od recesije raste. Moji prijatelji iz Ned banke u Južnoj Africi, Nils Hejneke i Mehul Daja, imaju najbolji model recesije koji sam ikada video, a zasnovan je na kombinaciji monetarnih uslova sa osnovnim ekonomskim, finansijskim i operativnim faktorima. Ako je suditi prema tom modelu verovatnoća da će doći do recesije iznosi 60 odsto, što je znatno iznad opšte prihvaćene procene od samo pet do osam odsto. To je visok rizik s obzirom na to da se rasprodaja hartija od vrednosti na berzi dešava upravo u trenucima recesije. Ukoliko recesija pogodi američku ekonomiju očekivani pad će se kretati u rasponu od 25 do 40 odsto. Ali, budite uvereni da je ovo kraj jednog ciklusa, a ne novi početak. Svet se ne može kretati napred ukoliko se zagovaraju zatvaranje granica, antiglobalizacija i trgovinska ograničenja, i ukoliko je na sceni zalaganje protiv konkurencije.

To što Tramp u vezi sa trgovinom, vojnim snagama u inostranstvu i odnosom prema NATO, najavljuje „vraćanje SAD kući“, svakako će ostaviti posledice. Na pomolu je i promena kursa politike prema Kini, pa je realno očekivati da Kina popuni taj vakuum. Činjenica je da je kinesko rukovodstvo „otvorenije“ nego ikada pre za investiranje, delimično zbog povoljnih prilika na međunarodnoj sceni, a delimično i zbog očajničke potrebe da se skrene pažnja sa rastućeg unutrašnjeg duga i odliva kapitala. Kina će, najverovatnije, nastaviti sa politikom slabljenja, za pet do 10 odsto, CNY i CNH, a ako bude prisiljena (u znak odmazde na politiku SAD), posegnuće za još jednom devalvacijom juana. Po mom mišljenju dolazeća Trampova administracija će nastaviti sa politikom slabog dolara. Naravno, sveukupna retorika o tome kako je kineska valuta veoma slaba, implicira da je dolar suviše jak. Ali čekajte samo i videćete da će i Tramp promeniti dogmu, koju je sredinom 1990-ih promovisao državni sekretar za finansije u administraciji Bila Klintona – Robert Rubin (ova strategija, inače, nikada nije sprovedena u praksi), a prema kojoj je jak dolar u interesu SAD.

Sve ove najave nove američke administracije veoma liče na Niksonovu doktrinu iz avgusta 1971. godine, kada je američki sekretar za finansije DŽon Konali uveo (jednostrano) 10 odsto naknadne takse na svu carinjenu robu iz uvoza, zatvorio „zlatni prozor“, tako da se dolar više nije mogao slobodno pretvoriti u zlato, i uspostavio moratorijum od 90 dana na plate i cene. Izgleda da Trampova doktrina usvaja ovo kao obrazac za svoj novi korporativni porez i trgovinsku politiku. Da, sve ovo veoma podseća na sedamdesete godine prošlog veka kad se politika SAD zasnivala na velikom biznisu, zatvorenim granicama, recesiji (1973-75) i režimu dolara koji je najbolje definisao Konali. On je na sastanku G-10 u Rimu evropskim ministrima finansija poručio: „Dolar je naša valuta, ali je to vaš problem“. To je „ubilo“ Bretonvudski sporazum i učvrstilo devalvaciju dolara od 20 odsto. Prvi kvartal će nam doneti neke indicije, ali čini mi se da će vreme pokazati da će Trampova doktrina predstavljati mešavinu Niksonove i Reganove politike. I pazite se velike nestabilnosti. Pravi zaključak, međutim, za celu 2017. godinu može biti da su geopolitički rizici važni.

Autor je glavni ekonomista Sakso banke