Kapital nema granice

Evropska investiciona banka odlučila je da investira milijardu evra u Srbiju i ceo region, pod novim uslovima, najavljujući tako novi ciklus privrednog razvoja zapadnog Balkana. Ta vest, za mnoge makroekonomiste je ohrabrenje da će se u Srbiji formirati stabilna vlada sa DS-om na čelu, koja bi trebalo u sledeće četiri godine da vodi zemlju. Ali, isto tako procenjuju da bi odnos prema stranim investicijama, eventualne buduće vlade narodnjačkog bloka, predvođene radikalima, bilo najbolje područje gde bi oni ispoljili svoj pragmatizam. “ I u slučaju radikalske vlade, slovenačke investicije neće biti ugrožene. Moglo bi se čak desiti da se radikali, kod moguće pobede, posebno potrude da biračima i inostranstvu dokažu da nisu nenaklonjeni stranim investicijama“, izjavio je Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
– U Srbiji radi više od 500 slovenačkih firmi, koje su realizovale najveći broj grinfild investicija čija ukupna vrednost premašuje milijardu evra. Pri tome, ta zemlja se odlučila na grinfild proizvodnju, odnosno, na male investicije od četiri, pet, do deset miliona evra. To nisu ulaganja od nekoliko stotina miliona evra, koja po pravilu sa sobom nose veći rizik, već firme koje godinama rastu kako se širi proizvodnja. Slovenačke kompanije ulažu u onu proizvodnju koja je namjena izvozu – kazao je za Danas Dmitar Polovina, potpredsednik Slovenačkog poslovnog kluba u Beogradu.
Prema rečima sagovornika Danasa, politika utiče na razvoj privrede u Srbiji, a samim tim i na nivo investicija. Zato ne treba da iznenadi ako neko sačeka da vidi kako će se razvijati politička situacija posle formiranja vlade, ističe Polovina.
– Privreda traži način da se širi i po tome je prepoznatljiva ekonomija Evropske unije, jer kapital nema granice. Najbolji je primer buduća proizvodnja rezervnog dela za BMW, u novootvorenom pogonu Kolpel u bescarinskoj zoni u Zrenjaninu, koji za osam sati mora da bude u Lajpcigu kako bi se dalje nastavio lanac proizvodnje u najvećem nemačkom proizvođaču automobila. Jer, jedinstveno evropsko tržište ne poznaje i ne priznaje dilemu čiji je kapital i čija je proizvodnja i gde se ulaže. I pored toga, činjenica je da politička situacija zahteva veću opreznost- ističe Polovina.