Karaoke kriju helou sokove

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je prošle godine potrošeno 115 miliona evra, ili 20 miliona evra više nego 2005. godine. Procenjuje se da će 2007. na oglašavanje u masmedijima biti potrošeno između 140 i 150 miliona evra. Podaci do kojih je došlo istraživanje agencije AGB Nielsen media risrč govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – oko 60 odsto ili 70 miliona evra, u štampanim medijima – 24,5 miliona, oglašavanje na bilbordima i plakatima – oko 14 miliona evra a na radiju – pet miliona evra. Ulaganje u oglašavanje na televizijama je u stalnom porastu od 2001. godine kada je iznosilo oko 22 miliona evra, a procenjuje se da će u 2007. dostići sumu od oko 90 miliona evra. Među deset najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije Prokter i Gembl, Henkel, Koka-Kola, Državna lutrija Srbije, Apatinska pivara, Bajersdorf, Karlsberg, Uniliver, Meridian banka i Pančevačka pivara.

Ulaganja u marketing

Makedonija je u 2006. godini u oglašavanje uložila više od 200 miliona evra. Posmatrano i na svetskom nivou ulaganja u marketinške aktivnosti su u porastu. Više od 30 država u svetu ulaže od 1,5 do 3,2 odsto društvenog proizvoda zemlje. U Srbiji još niko nije izračunao koji je to procenat, ali statistika beleži da je 1989. godine to bilo 0,00016 odsto društvenog proizvoda.

Žozef Lončar, direktor agencije Mark plan i urednik časopisa Tabu, u izjavi za Danas ukazuje na jedan frapantan podatak da je tržište marketinških usluga u Srbiji u 2005. godini vredelo više od 600 miliona evra. Prema njegovoj oceni, ovako impresivan rast delimično se može objasniti i veoma niskom bazom od koje se startovalo. Primera radi, indeks rasta ulaganja u razne oblike marketinških aktivnosti – istraživanje tržišta, oglašavanje, akcije unapređenja prodaje, dajrekt i sportski marketing, sponzorstva i pokroviteljstva, sajamski nastupi i slično, u 2005. i 2004. godini u odnosu na isti period lane beleže skok od čak 209 odsto, a kada se posmatra 2005. godina u odnosu na 2000. taj rast je čak 21 – ističe Lončar za Danas.
On naglašava da su taj trend obeležili uvozni proizvodi (čuvene robne marke) koji se prodaju po utvrđenim procedurama, gde su oglašavanje i promotivne aktivnosti na mestima prodaje elementarna pravila. Na tom spisku su i neke od firmi koje su doživele vlasničku transformaciju (pivare, banke, proizvođači sokova, vina).
– Procenjuje se da će indeks rasta u 2006. u odnosu na 2005. biti između 125 do 130 odsto. Imajući to u vidu, brojka od 115 miliona evra uloženih u oglašavanje ne odgovara realnosti, odnosno znatno viša novca je uloženo u reklamiranje. U tom kontekstu treba podsetiti da se merenju propagandnog pritiska, egzaktno meri (u sekundama) ukupno trajanje TV oglašavanja. Već više godina unazad ne uzimaju se u obzir zvanični cenovnici što bi, metodološki, bilo jedino ispravno, već približne cene, i to zbog silnih i nekontrolisanih popusta koje TV stanice netransparentno daju pojedinim većim oglašivačima i agencijama. Ti popusti se kreću od 10 do 15 odsto, što je uobičajeni tzv. agencijski rabat koji ide i do 90 odsto – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, drugi problem su tzv. prikriveni oglašivači. Primera radi, u veoma gledanim emisijama „Karaoke“ često se u kadru pojavljuju recimo „helou“ sokovi; dok se u emisiji „Svadba za 48“ reklamiraju, recimo, proizvodi „Minakve“.
– To se ne meri, jer ne postoji osnovni instrumenti za vrednovanje. Činjenica je, takođe, da mnogih sportskih događaja ne bi bilo bez finansijske podrške oglašivača. Ni za to ne postoji metodologija merenja, jer organizatori sportskih takmičenja ili klubovi te podatke kriju. I panoi na sportskim terenima ima i oko njih predstavljaju ozbiljnu stavku koja, najverovatnije, nije sabrana pod „spoljnim oglašavanjem“. Agencija koja prati TV gledalište i saopštava svoje prognoze o ulaganjima u oglašavanje, metodološki, još uvek ne postiže praćenje lokalnih i regionalnih medija koji, po pravilu, isključivo žive od prihoda po osnovu oglašavanja – kaže Lončar.