Platnim karticama izdatim od strane poslovnih banaka u Srbiji u prethodnih pet godina izvršeno je gotovo sedam miliona transakcija u inostranstvu i ostvaren promet veći od 650 miliona evra. Iznos prosečne transakcije „srpskim karticama“ u inostranstvu bio je oko 90 evra. Prateći trend potrošnje platnim karticama u inostranstvu, može se očekivati da će već u 2011. godini ukupna potrošnja srpskih građana u inostranstvu od 2005. samo putem platnih kartica popeti na čak milijardu evra, pokazuje najnovije istraživanje analitičara portala Kamatica.com

U 2009. godini je ostvaren najveći broj transakcija u inostranstvu do sada i u odnosu na 2008. nešto niži ukupan promet srpskim platnim karticama, ali je primetan pad prosečne vrednosti transakcija. Iako su kriza i niži životni standard uticali na smanjenje prosečne transakcije u inostranstvu, stalni rast korišćenja srpskih platnih kartica i ukidanje viza prema zemljama zapadne Evrope su nadvladali negativne efekte. U 2009. godini je ostvaren promet od oko 160 miliona evra putem platnih kartica izdatih od strane domaćih banaka. To je nešto niže od 2008. godine, ali se trend ponovnog rasta nastavlja u prvom kvartalu 2010. godine, kada je utrošeno 41,2 miliona evra. Najvećim delom platne kartice se koriste na prodajnim mestima i bankomatima u inostranstvu, dok je korišćenje za podizanje gotovine na šalterima banaka zanemarljivo.

Trebalo bi imati u vidu da pri korišćenju platnih kartica u inostranstvu poslovne banke naplaćuju više provizije nego što je to slučaj kod korišćenja platnih kartica u zemlji. Tako provizije za podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu se kreću od jedan do tri odsto ili se naplaćuju fiksne naknade od tri do pet evra po transakciji. Za istu uslugu na šalteru banke u inostranstvu se naplaćuje provizija od tri do pet odsto, odnosno od tri do pet evra po transakciji. Za plaćanje robe kupljene u trgovinama, za koje se u zemlji ne naplaćuje provizija, u inostranstvu se naplaćuju provizije koje variraju oko jedan odsto. Kod pojedinih platnih kartica je moguće da se pri transakciji naplaćuje kombinacija provizije i naknade, recimo 0,25 odsto plus dva evra za podizanje gotovine sa bankomata ili da postoji minimalna naknada, recimo tri odsto ili minimalno tri evra po transakciji. Kada se izračuna prosečna naplaćena provizija, dolazi se do podatka da je u poslednjih pet godina samo na bankarske tarife za korišćenje platnih kartica utrošeno više od 10 miliona evra od strane srpskih građana.

 

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.