Ko će platiti ceh "privremeno" smanjenih penzija

„Plate i penzije pažljivo smo analizirali i sa predstavnicima MMF-a i blizu smo utvrđivanja parametara, kako za, možda, jednokratne isplate u ovoj godini, tako i za korekcije u 2018. godini“, poručio je ministar. Činjenica je da je suficit u državnoj kasi u prvih osam meseci ove godine iznosio je 650 miliona evra i sada je samo pitanje na koji način će biti potrošen taj višak. Ako se analiziraju izvori rasta, onda se može zaključiti da se lična potrošnja ne povećava dovoljno brzo da bi bila podrška dinamičnijem rastu privrede. To je svakako jedan od razloga za povećanje plata i penzija. Prema pisanju pojedinih beogradskih medija plate zaposlenih u javnom sektoru biće povećane od 1. januara 2018. godine za 10 odsto, a penzije za pet odsto. Pre toga će (u novembru) oko 1,7 miliona penzionera dobiti jednokratnu pomoć od po 5.000 dinara, zašta će iz državnog budžeta morati da se obezbedi nešto više od 8,5 milijardi dinara. Prve računice pokazuju da će pet odsto veće penzije doneti godišnji trošak srpskom budžetu od oko 25 milijardi dinara, dok će za plate biti potrebno dodatnih oko 40 milijardi dinara. Međutim, s obzirom na to da rast plata podrazumeva i rast obaveznih doprinosa koji se uplaćuju u budžet, konačan trošak za državnu kasu, kada je reč o zaradama u javnom sektoru, biće, takođe, oko 25 milijardi dinara.

U Vladi Srbije naglašavaju da će višak novca u budžetu biti iskorišćen da se pomogne penzionerima, koji su podneli najveći teret štednje. Za penzije se danas iz budžeta izdvaja 37 odsto, što je rezultat povećanja zaposlenosti, dok je u iste svrhe pre nekoliko godina iz državne kase stizalo oko 57 odsto. I prema oceni Fiskalnog saveta prostora za povećanje penzija i plata u javnom sektoru, i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a. S druge strane, bilo bi ekonomski štetno da plate i penzije rastu iznad rasta BDP-a, jer time ne bi bio postignut privredni rast. Fiskalni savet procenjuje da je fiskalna konsolidacija u užem smislu okončana, da rezultati postignuti u 2017. otvaraju prostor za trošenje oko 800 miliona evra, uz održavanje deficita od 0,5 odsto BDP-a. Najmanje polovinu iznosa od 800 miliona evra treba iskoristiti za pospešivanje privrednog rasta u 2018, odnosno za povećanje javnih investicija i smanjenje poreza na zarade, a drugu polovinu za povećanje potrošnje, odnosno plata i penzija. Najavljena korekcija plata i penzija realna je opcija imajući u vidu da će ove godine, umesto budžetskog deficita od 75 milijardi dinara, najverovatnije biti ostvaren suficit od 20 milijardi dinara. U ovom trenutku se ne pominje vraćanje „privremeno“ oduzetih penzija na raniji nivo, odnosno razlike umanjenih penzija od 2014. godine (Zakon o privremenom smanjenju penzija oročen je do decembra ove godine).

Od očekivanja penzionera da će vlada do kraja godine ukinuti Zakon o privremenom umanjenju penzije i od 2018. godine krenuti sa usklađivanjem primanja prema rastu inflacije i BDP-a, bar za sada, nema ništa. Savez penzionera Srbije se pismom obratio novom ministru rada, insistirajući na hitnom sastanku, kako bi pre usvajanja budžeta za 2018, saznali do kada će privremeno umanjene penzije važiti. Ako je budžet sada u dobrom stanju, kako tvrde predstavnici vlade, onda zakonski treba rešiti privremeno smanjenje penzija, koje je uvedeno kada je državna kasa bila prazna. Bilo bi korektno da se pravno taj problem reši. Uostalom, to je ne samo zakonska obaveza države, već i pitanje lične imovine penzionera. Podaci govore da su penzije u dva navrata povećavane (za 1,2 i 1,5 odsto), ali ti procenti nisu računati na umanjenu penziju, već na iznos pre umanjenja. Zato su posle dodavanja procenta povećanja, obračunati koeficijenti za smanjenje, pa im je na kraju na čeku pisalo manje od onog što je zvanično najavljivano. Da je situacija, kad je reč o ovoj populaciji stanovništva, prilično sumorna o tome svedoče i sledeći podaci: čak 450.000 penzionera prima penziju nižu od 13.600 dinara, dok je onih sa prosečnom penzijom od oko 23.000 dinara 953.000. Podsećanja radi, PUPS je pre tri godine podržao vladu u odluci da zbog loše ekonomske i fiskalne situacije umanji primanja penzionera veća od 25.000 dinara. Pojedini penzioneri su zbog tog umanjenja izgubili i po milion dinara zarađene penzije što se ne može nadoknaditi povećanjem od 1,25, ili 1,5 odsto, pa čak i pet odsto.

Pojedini savezi penzionera predlažu da se umanjenje penzija ukine ako ne odjednom, onda postepeno, kao i da se, zbog niske inflacije, usklađivanje vrši jednom godišnje (recimo u januaru), za rast cena na malo u prethodnoj godini, pri čemu se računa na rast BDP-a od dva odsto. Ako se imaju u vidu realni ekonomski parametri i dosadašnji rezultati (rast BDP-a od samo 1,2 odsto u prvom polugodištu), kao i nepovoljni privredni ambijent, rast BDP-a bi ove godine mogao da se kreće u rasponu od 1,5 odsto do dva odsto. Preporuka ekonomista i MMF-a je da rast ličnih primanja građana i penzionera bude vezan za inflaciju i privredni rast, što praktično znači da povišice, u proseku, ne bi trebalo da budu veće od pet do šest odsto. U praksi to znači povećanje budžetskog deficita jedan odsto, ili oko 40 milijardi dinara. Da u budžetu Srbije ima novca za veće plate u javnom sektoru i penzije saglasni su svi – ministar finansija, MMF, Fiskalni savet i ekonomisti. Ono oko čega se još lome koplja jeste koliko će to povećanje iznositi. To će se znati krajem oktobra, kada misija MMF-a dolazi u Beograd na pregovore u okviru osme, završne revizije kreditnog aranžmana, koji je Srbija zaključila sa tom institucijom 2015. godine.

Autor je ekonomista – naučni savetnik