Foto: FoNet / Ministarstvo gradjevinarstva

Sasvim razumem i njihovu frustraciju što teško mogu da prihvate činjenicu da je Vlada Srbije napravila dobar posao i za državu i za građane davanjem aerodroma u koncesiju, o čemu otvoreno govore oni koji se razumeju u ekonomiju.

Znam da im nije lako da prihvate da će država i mali akcionari aerodroma dobiti 501 milion, da će novi upravljač aerodroma uložiti još 732 miliona evra, kao i da će pored svega budžet države svake godine dobijati i dividende koje se za period koncesije mere stotinama miliona evra. Da ne zaboravim i povećanje broja putnika, kao i da ova Vlada nije prodala aerodrom, već da će posle svih tih ulaganja nakon isteka koncesije od 25 godina aerodrom biti vraćen državi i ostalim akcionarima.

Sigurna sam da, posle svih optužbi koje smo čuli od opozicionih lidera i nižih funkcionera da je tender za koncesiju namešten, da se unapred zna ko će dobiti ovaj posao, sada ne mogu da se pomire s činjenicom da je Vlada Srbije izabrala najboljeg ponuđača, svetski renomiranu kompaniju koja danas upravlja aerodromima u sedam zemalja na tri kontinenta.

Ali, da ne bih baš mnogo brinula o unutrašnjem stanju naših političkih protivnika, želela bih samo da odgovorim na nekoliko, ne mogu reći čak ni optužbi, već pre nekih naklapanja (optužbe su obično potkovane činjenicama, što ovde nije slučaj) koje je u vašem cenjenom listu izneo pravnik Vladimir Todorić, nekada funkcioner DS-a, sada funkcioner stranke Vuka Jeremića.

Kaže opozicioni gospodin da je opravdano privatizovati samo ona državna preduzeća koja su loša i koja su gubitaši. Kakvo revolucionarno otkriće! Samo, moram da ga podsetim da ne znam nijednu gubitašku državnu firmu prodatu za veliki novac u vreme kada je DS vodio privatizaciju. A svi se sećamo da je više bilo onih dobrih kompanija koje su prodavane za male sume novca i koje su na kraju uništene. Da ne govorim o tome da ovaj gospodin, izgleda, ne pravi razliku između privatizacije i koncesije. Aerodrom „Nikola Tesla“ nije „privatizovan“, već je dat u koncesiju, posle čijeg isteka se vraća državi.

Pokušava gospodin iz opozicije da nametne tezu da je Vlada Srbije bila ucenjena od strane MMF-a da Aerodrom „Nikola Tesla“ da u koncesiju. Ako zanemarim ove teorije zavere, podsetila bih samo da je ova Vlada Srbije uspešno završila svoj aranžman sa MMF-om i da smo dobili priznanje za uspešno sprovedenu fiskalnu konsolidaciju. Da je bar malo nešto pročitao ili pitao ljude koji se razumeju u ekonomiju, dotični opozicioni gospodin saznao bi da aerodromima širom sveta upravljaju profesionalne kompanije iz ove oblasti. Kao što francuska kompanija koja je dala najbolju ponudu na tenderu u Srbiji upravlja aerodromima u Francuskoj, Potrugalu, Japanu, Brazilu, Čileu, Dominikanskoj Republici i Kambodži.

O tezi da je prekršen Zakon o sukobu interesa zato što je francuska kompanija bila konsultant u ovom poslu ne bih želela da trošim prostor. Ipak je drvo koje treba poseći kako bi se napravio novinski papir mnogo značajnije od paranoje jednog pojedinca.

Moram da priznam da me je od svega najviše oduševila teza da je Aerodrom „Nikola Tesla“ bio „ubedljivi lider po broju putnika baš zbog toga što jedini nije bio prodat ili dat u koncesiju“. Je l’ ovo znači da su putnici birali baš naš aerodrom zato što su znali da je on u vlasništvu države? Ako je možda mislio na takse, onda bi morao da zna da neće biti povećanja cena taksi u naredne tri godine jer je ova Vlada to tražila od koncesionara.

I na kraju, ako uvaženom opozicionom funkcioneru izgleda da je koncesija primer da Srbija grabi ka „banana državi“, oni koji se iole razumeju u ekonomiju bi posle svega što je napisao vrlo lako mogli da ga ocene kao primarnog korisnika voća koje mu se priviđa. 

Autorka je potpredsednice Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture