U Privrednoj komori Srbije nedavno je održan sastanak na temu „Fond za razvoj Srbije – pomoć malim i srednjim preduzećima“. Uprkos brojnim kontroverzama koje prate rad Fonda, zanimalo me je da čujem kakva je situacija u vezi sa finansiranjem poljoprivrede, posebno individualnih poljoprivrednih proizvođača. Malo je reći da sam bila zaprepašćena.
Naime, sredstva Fonda, kako su rekli predstavnici te institucije, namenjena su između ostalog i finansiranju primarne i prerađivačke poljoprivredne proizvodnje, međutim registrovana poljoprivredna gazdinstva ne mogu da apliciraju za kredite. Preciznije rečeno, ako bi neko poljoprivredno gazdinstvo, koje recimo ima voćnjak pa hoće od sopstvenog voća da pravi sok ili džem, želelo da aplicira za dobijanje sredstva za preradu poljoprivrednih proizvoda, moralo bi da registruje firmu. A to dalje podrazumeva vođenje knjiga, plaćanje poreza, predavanje završnog računa. Ispravite me ako grešim, ali nije li to sve obaveza i poljoprivrednih gazdinstava registrovanih kao komercijalna? Slična je situacija i kad je reč o ulaganjima u primarnu proizvodnju (kupovina matičnih zasada, stada, mehanizacije ili obrtnih sredstava). Registrovana poljoprivredna gazdinstva ne dolaze u obzir. Kao izuzetno povoljna opcija, koja stoji na raspolaganju poljoprivrednicima, pominju se bankarski krediti koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, gde su kamate na godišnjem nivou između četiri i šest odsto, a grejs period do godinu dana. Fenomenalno, sve dok ne čujete da iz Fonda za razvoj možete da povučete sredstva sa kamatom od jedan odsto i uz grejs period od dve godine. Ups, to ne važi za poljoprivrednike. U stvari, ako hoću da budem poštena, sve ovo napred nabrojano ne važi za male poljoprivrednike. Poljoprivredne korporacije, naravno, bez problema koriste sredstva Fonda. Nije nikakvo iznenađenje da je jedan od najvećih korisnika Delta – Agrar. To je, inače, izneto kao argument da domaća poljoprivreda koristi sredstva Fonda za razvoj Srbije.
Još je gora situacija sa start ap kreditima. To vam je ono – imate dobru ideju, založite neku nekretninu i pokrenete agenciju za prevođenje, firmu u IT biznisu, konsultantsku kuću ili bilo šta slično, samo ne poljoprivrednu proizvodnju. Uprkos činjenici da u Zakonu o Fondu za razvoj Srbije piše da je osnovan sa ciljem da finansira privredne subjekte, poljoprivredna gazdinstva su izuzeta. Problem je u Zakonu o privatnim preduzetnicima, koji tretira nosioce komercijalnih gazdinstava kao preduzetnike jer im nameće obaveze koje imaju vlasnici radnji, agencija i slično, oduzimajući im istovremeno mogućnosti koje se drugim preduzetnicima pružaju. Zauzvrat, poljoprivrednim proizvođačima se dele subvencije koje, gotovo po pravilu, kasne i ne prate realne troškove poljoprivredne proizvodnje. Fond za razvoj Srbije osnovan je, između ostalog, sa idejom da pomogne manje razvijena područja. Upravo ta područja kao glavnu privrednu aktivnost imaju poljoprivredu, i to na malim gazdinstvima. Kako onda Fond ispunjava svoju svrhu kada mali poljoprivrednici ne mogu da dođu do neophodnih sredstava? Sem toga, uložiti novac u poljoprivrednu proizvodnju predstavlja siguran dobitak, i to je investicija koja se uvek isplati. Možda domaće finansijske institucije nerado finansiraju male poljoprivrednike upravo zbog činjenice da se njihova prava nikada ne poštuju, a lako se krše, pa zbog toga ne mogu ni da budu ravnopravni igrači na tržištu.
Kada je 2008. godine usvojen Akt o malom biznisu, sve zemlje članice Evropske unije su ga sa olakšanjem prihvatile kao prekretnicu u održivom ekonomskom razvoju. Od tada je napravljen snažan progres u smanjenju birokratskih procedura, troškova, a primenom dobrih praksi u MSPP sektoru, poput klastera, inkubatora, usavršavanja, tehnoloških inovacija… zemlje članice su podigle poslovni ambijent na najviši nivo. U poglavlju 4 Akta o malom biznisu – SBA, definisano je „10 zapovesti za razvoj MSPP sektora – principa“
1. Stvoriti okruženje – zakonske preduslove u kojima preduzetnici, porodične firme, mikro, mala i srednja preduzeća mogu da prosperiraju i u kojima se preduzetništvo nagrađuje.
2. Omogućiti časnim preduzetnicima koji su bankrotirali da brzo dobiju novu priliku – tzv. druga šansa.
3. Koncipirati pravila i procedure, donositi zakone u skladu sa MSPP sektorom (Prvo razmišljajte o malim).
4. Državna administracija da bude na usluzi MSPP sektoru i da omogućava jednostavne procedure.
5. Olakšati učešće MSPP sektora u javnim nabavkama i bolje mogućnosti za državnu pomoć MSPP sektora.
6. Olakšati pristup MSPP sektora finansijskim institucijama i regulisanje zakonodavnog okruženja u plaćanju komercijalnih transakcija u roku ne dužem od 30 dana.
7. Pomoć MSPP sektoru da maksimalno koristi jedinstveno tržište EU.
8. Promovisanje svih veština i inovacija za MSPP sektor sa primerima dobre prakse.
9. Omogućiti MSPP sektoru da sve ekološke izazove pretvori u poslovne prilike za biznis.
10. Podržati MSPP sektor da iskoristi rast tržišta EU, kao i da širi biznis na druga tržišta.
U Srbiji, nažalost, ovo i dalje zvuči kao naučna fantastika, a za poljoprivrednike je u domenu metafizike. Izgleda da ni činjenica da se nalazimo u procesu pristupa EU nije dovoljna da stane na put ustaljenim lošim praksama i posmatranju malih poljoprivrednika kao dežurnih žrtvi nesposobnih donosilaca odluka.
Autorka je koordinatorka Saveta za poljoprivredu Nove stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
