Komunalije i struja najproblematičnije stavke u korpi regulisanih cena

„Da nije bilo porasta cena koje pod svojom kontrolom drži država, u prvom kvartalu inflacija bi bila na nuli. U drugom kvartalu će poskupljenja struje, nafte, lekova i ostalih proizvoda u režimu takozvanih regulisanih cena doneti tri četvrtine očekivane inflacije“, procene su guvernera NBS Radovana Jelašića.
Podaci govore da su više cene komunalno-stambenih usluga (skok od 7,7 odsto) i povećanje akcize na cigarete (11,8 odsto) povećali inflaciju za jedan odsto, a svi ostali proizvodi koji su u nadležnosti države za 0,3, odsto dok je obaranje cena naftnih derivata ukupan učinak umanjilo za 0,1 odsto. To znači da je tromesečni rast od 1,2 odsto praktično posledica kretanja regulisanih cena. Slična je situacija i u drugom kvartalu. Činjenica je da je poskupljenje električne energije od 15 odsto već podiglo inflaciju za 1,1 odsto, dok će rast cena naftnih derivata od sedam odsto uticati na ukupan rast cena sa 0,6 odsto, a poskupljenje lekova od 3,7 odsto sa 0,1 odsto. Suma sumarum, procenjuje se da će cene pod okriljem države u ukupnom rastu inflacije od 2,9 odsto učestvovati sa oko 2,2 odsto. Kad se tome pridodaju i cene poljoprivrednih proizvoda, koje su zbog velikih oscilacija tokom godine izmeštene iz bazne inflacije, sasvim je jasno zašto guverner Jelašić, u čijem je delokrugu rada borba za očuvanje stabilnosti cena, tvrdi da će krajnji ishod inflatornih kretanja zavisiti od toga kakvu će politiku cena voditi nova vlada.

Inflatorna očekivanja

Iako su prethodno četiri meseca inflatorna očekivanja splasnula, ona su se, kada je reč o privrednicima i zaposlenima u finansijskom sektoru stabilizovala na mesečnom nivou od 0,5 odsto, odnosno na 6,2 odsto na godišnjem nivou. Sindikati procenjuju da će inflacija na mesečnom nivou iznositi 0,7 ili 8,7 odsto na godišnjem nivou. Anketa sprovedena kod stanovništva pokazuje da su njihova očekivanja znatno viša nego kod drugih sektora – pokazalo je istraživanje TNC Medium Galupa.

Konture te politike se još i ne naziru. Jedino bi, prema nekim naznakama, uskoro mogla da bude promenjena Uredba o formiranju cene osnovnih derivata nafte, prema kojoj sada do korekcija cena na domaćem tržištu dolazi po automatizmu, u zavisnosti od kretanja cena nafte na svetskom tržištu, kao i kursa dolara. Posle najnovije odluke NIS da snizi cenu derivata koja je izazvala nezadovoljstvo privatnih naftaša mogle bi se očekivati promene koje bi sprečile monopolsko ponašanje na tržištu, ali to neće umanjiti zavisnost domaćeg tržišta od zbivanja na svetskoj pijaci. Otuda je kretanje cena naftnih derivata, koji uzgred, kao i struja imaju zbog naše privredne strukture mnogo veći uticaj na rast inflacije nego što je to slučaj u drugim zemljama, i označeno kao veliki rizik u svim projekcijama inflacije. Kada je o struji reč, gotovo je izvesno da će do jeseni uslediti još jedna korekcija, ali u kom procentu to će zavisiti od toga kako će se država postaviti prema Elektroprivredi i njenom zahtevu da se višom cenom struje obezbede potrebna ulaganja, ili će se, pre odluke o poskupljenju raspravljati o efikasnosti rada čitavog sistema na jednoj, odnosno ceni struje kao socijalnoj kategoriji na drugoj strani. Što se lekova pak tiče, njihove cene bi do kraja godine trebalo da miruju jer su u dva navrata do sada najjeftiniji lekovi poskupeli i izjednačeni su sa cenama u okruženju.

Referentna kamatna stopa NBS i dalje na 9,5 odsto

Beograd – Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je juče da referentnu kamatnu stopu zadrži na 9,5 odsto godišnje. Kako se navodi u saopštenju, referentna kamatna stopa NBS poslednji put je snižena početkom juna za 0,5 procentnih poena. Prema oceni NBS, ukupna majska inflacija bila je nešto viša od očekivane zbog neplaniranog rasta jednog dela cena koje reguliše država, dok je ostvarena bazna inflacija od 0,2 odsto bila nešto niža od očekivane. Nepredviđeni rast dela regulisanih cena, ističe se, ne bi trebalo značajnije da utiče na buduće kretanje inflacije. Monetarni odbor je ocenio da je u junu nastavljen trend snižavanja kamatnih stopa na novčanom tržištu, kao i da je kurs dinara, koji se slobodno formira u međubankarskoj trgovini, stabilan i sa malim oscilacijama.

Na „najproblematičniju“ stavku u korpi regulisanih cena (cene komunalno-stambenih usluga) država praktično sada najmanje može da utiče. Formalno, ona daje saglasnost na sva poskupljenja, ali o njihovoj visini odlučuje lokalna samouprava koja je dobro iskoristila vladavine tehničke vlade i početkom godine podigla cene do željenog nivoa, mada u zakonu jasno stoji da svako iskakanje iz okvira planirane inflacije povlači, kao sankciju, mogućnost umanjenje isplata iz budžeta na račune lokalne saouprave. Teško je poverovati da bi nova vlada polovinom godine mogla da posegne za ovakvim zakonskim merama, čak i ako se ustanovi da je najveći deo poskupljenja usluga koju građani plaćaju zapravo otišao u džepove zaposlenih u komunalnim preduzećima čije su plate enormno povećane. Zelena pijaca, i kretanje cena poljoprivrednih proizvoda, koji nisu direktno pod okriljem države, ali indirektno jesu jer na njihov rast utiče svako poskupljenje benzina i struje, predstavlja veliku nepoznanicu i za stručnjake.
Čini se, ipak, da je veliki deo korekcija regulisanih cena obavljen u prvoj polovini godine, i njihova dalja kretanja bi, u najvećoj meri mogla da zavise od kretanja cena na svetskom tržištu (nafta) i nekih političkih odluka (struja). Trebalo bi, takođe, podsetiti da bi, ratifikovanje CEFTA sporazuma moglo da smanji uticaj akciza na dalje kretanje cena cigareta, pa samim tim i na ukupnu inflaciju. Ali, ukoliko se želi da režim ciljane inflacije bude što efikasniji, onda bi vlada što pre trebalo da izađe u javnost sa jasnim planom eventualnog pomeranja cena kako bi svi akteri na tržištu mogli da planiraju kada i sa kakvim rastom cena iz ove korpe, koja inače obuhvata čak 45 odsto svih cena, mogli da računaju. To će svakako uticati pozitivno na smanjenje inflatornih očekivanja koja su za sada daleko viša i od relanih kretanja cena i od procenjene inflacije na kraju godine.