Adria Hotel Forum (AHF) je izrastao u jednu od pet najvećih konferencija ovakvog tipa u Evropi, a kao i svake, tako i ove godine, okupiće globalne brendove, investitore, hotelijere iz regiona, konsultante, bankare, finansijske institucije.

– Program smo ove godine podelili u dva dela, prvog dana tema je „Money talk“, drugog ćemo pričati o investiranju. Uvek pričamo o hotelskim investicijama i uvek imamo ministarsku konferenciju i panel investitora. To je uvek aktuelno, sve ostalo se menja zavisno od trenutka i situacije na tržištu. Ove godine je neizbežna tema ljudski resursi, ali i razvoj hotela u unutrašnjosti. Imaćemo i jedan fantastičan panel o hotelu budućnosti, odnosno kako bi trebalo da izgleda hotel 2025 ili 2045. – kaže u razgovoru za Danas osnivačica i organizatorka AHF Marina Franolić. O promenama na tržištu sa aspekta potražnje govoriće, kako kaže, predstavnici Trip advisora, Kolijersa i STR-a, dok će među gostima biti i glavni ekonomista EBRD-a.

Marina Franolić kaže da im je izuzetna čast što će AHF ove godine ugostiti upravo Beograd, jer je Srbija na listi hotelskih investicija dobro kotirana, a potencijal, naročito Beograda, veliki.

– Kongresni turizam je veoma bitan za Beograd. Kongresna industrija raste fantastično, a vi imate sve bolje veze sa Zapadnom Evropom, kao i mi u Hrvatskoj. Sve je više velikih kongresa, ali i manjih grupa koje putuju poslom. Daću primer Barselone, kako je ona razvila kongresni turizam. Oni ove godine u periodu između 15. septembra i 5. oktobra imaju tri medicinska kongresa koja će okupiti više od 25.000 ljudi. To znači da će svi hoteli u gradu tih 20 dana živeti od ta tri kongresa – ističe naša sagovornica.

Ne moramo mi imati toliko ljudi, kaže Franolić, ali činjenica je da je kongresni turizam veliki potencijal za region jer jako brzo može da podigne celu destinaciju.

– Kongresni centri Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Beograd sve se više razvijaju, sve više je velikih hotela, postajemo ozbiljnije destinacije. Beograd je poznat kao grad zabave, Zagreb po adventu, i to je nešto sa čim se možemo pozicionirati na tržištu Evrope. Međutim, u budućnosti moramo da pronađemo još proizvoda koje treba plasirati. E sada, da li će to biti kongresi, okretanje ka mlađoj publici.. – ističe Franolić.

Ona podseća da je region prilično različit i da svaka od zemalja ima neku svoju specifičnu turističku ponudu, ali da se, na primer, turizam u glavnim gradovima slično razvija.

– Većinom se razvijaju hoteli sa 4 zvezdice, dok nam svima nedostaju hoteli sa 2 ili 3 zvezdice. U Srbiji, kao i u Hrvatskoj još se razvija tržište hotela sa 5 zvezdica i tek kada bude zadovoljeno to tržište onda kreće razvoj nižih kategorija. Zato što razvoj nižih kategorija hotela ne može dovoljno da pokrene razvoj celog tržišta jer gosti manje platežne moći teško mogu da dovedu do toga da se jedan grad vrti oko turizma – ističe Franolić, napominjući da nas to očekuje narednih godina.

Do pre sedam ili osam godina u Srbiji su cene hotelskog smeštaja bile izuzetno visoke u poređenju sa cenama u nekim drugim evropskim metropolama. Sada se, kako kaže Franolić, sve to promenilo, cene su se u regionu izjednačile i postale realnije. Međutim, sada postoji, napominje, veliki problem sa skupim avio prevozom.

– Cene hotelskog smeštaja su realne, ali su avionske karte skupe. Uzmite u obzir, na primer, da jedna porodica iz Amsterdama razmišlja da li da ode za vikend u Beograd ili u Rim. Od Amsterdama do Rima karta je 50 evra i ima bar četiri leta svaki dan. Do Beograda karta je 250 evra i leti jednom dnevno. Startni trošak za porodicu od četiri člana je za otići u Rim 200 evra, a za Beograd 1.000 evra. Završena priča – kaže Marina Franolić.

Na svom ličnom primeru objašnjava kako je nedavno iz Zagreba letela do Londona po ceni od 500 evra, a da je iz Ljubljane Izi džetom ta karta koštala 130 evra.

– Ako želimo da razvijamo turizam, moramo razmisliti kako cene avionskih karti da budu prihvatljive. Sećam se se da sam do Barselone iz Zagreba letala sedam sati za 350 evra, a onda iz Barselone do Berlina za 25 evra. To je neuporedivo. Treba investirati u avio prevoz i zemlje koje su to uradile poput Malte i Portugala su napravile veliki rast. To ne može od danas do sutra, ali za nekoliko godina može – objašnjava organizatorka AHF Marina Franolić.

Da li je budućnost svetla?

Tema sedme konferencije je „Da li je budućnost svetla?“, a organizatorka AHF Marina Franolić kaže da od ove konferencije očekuje da saznamo na koji način možemo regiju da razvijemo, šta žele investitori i šta mogu da učine. „Posle svake konferencije vidimo napredak, ne možemo reći da se nešto desilo samo zbog Foruma, ali susreti i razgovori koji se dese na konferenciji pokreću neke projekte. Činjenica je da ljudi iz Zapadne Evrope vole doći ovde, ima pozitivnih priča i verujem da su neke bar delom zasluga i našeg Foruma“, kaže ona.

Lično veruje da nas za godinu ili dve čekaju ozbiljnije investicije, ako se ne dogodi velika kriza, jer dostupnog kapitala, kako kaže, ima još mnogo i dok god je tako interes za ulaganje će da postoji.

Portugal – primer dobre prakse

Marina Franolić kaže da primera na koje bi Srbija i zemlje iz okruženja mogle da se ugledaju ima mnogo.

– Portugal je fantastičan primer. Napravili su jako puno, kao i Madrid i Barselona. Imamo Južni Tirol, oblast koja je poznata po porodičnim hotelima i zimskom turizmu. Malo ko, međutim, zna da su oni do pre četiri godine više prihodovali preko leta nego zimi – ističe Marina Franolić.

Povezani tekstovi