Kontinentalno partnerstvo najefikasniji lek za Bregzit

U dokumentu „Evropa posle Bregzita: Predlog kontinentalnog partnerstva“, petoro stručnjaka ocenjuje da Britaniji treba da se da „pravo glasa“ u pitanjima više integrisane EU u zamenu za doprinos na planu bezbednosti i budžeta, kao i ograničeno prihvatanje evropskih radnika. Autori dokumenta se zalažu za ovaj novi vid saradnje, koje se smatra manje obavezujućom od članstva u EU, ali i dubljom od one koju propisuju sporazumi o slobodnoj trgovini“. Oni predlažu Evropu u „dva kruga“ u kojoj će se jezgro EU, vezano čvršće nego danas za evro, konsultovati sa Velikom Britanijom i drugim zemljama, poput Norveške i Švajcarske. Pritom bi članovi izvan jezgra imali pravo glasa, ali ne i pravo veta na politiku EU. „To bi za rezultat imalo Evropu sa unutrašnjim prstenom, odnosno EU koja je duboko integrisana, i spoljni prsten sa mnogo manje integracije“, poručuju autori ovog dokumenta.

Klučni cilj takvog modela bio bi da se izbegnu podele nakon što je Britanija, na referendumu 23. juna, glasala za izlazak iz EU umanjujući time dodatno moć koju će kontinent imati u svetu. „Ni Britanija ni zemlje koje ostaju članice EU ne mogu da pobegnu od geografske povezanosti. Obe strane imaju udeo u ekonomskoj i političkoj stabilnosti u Evropi. Današnji nestabilan i opasan svet zahteva od nacija da sarađuju kako bi se suočile sa novim i višestrukim izazovima. Dugoročne perspektive budućeg sveta u kojem je Evropa samo jedan od mnogih moćnih regiona zahtevaju isto“, navodi se u dokumentu.

Predloženo partnerstvo moglo bi da uključi učešce u slobodnom kretanju dobara, usluga i kapitala, koje je stub jedinstvenog tržišta EU i biće jedan od ključnih ciljeva Britanije u pregovorima sa EU. Britanija bi u zamenu mogla da ponudi „režim, u izvesnoj meri kontrolisanog, kretanja radne snage i doprinos budžetu EU“. S druge strane, Britanija će ostati izvan nadnacionalnog odlučivanja EU, koje je bilo jedan od glavnih razloga za glasanje za izlazak iz Unije.

U Brojgelovom dokumentu ponavljaju se pozivi nemačkog ministra spoljnih poslova Franka-Valtera Štajnmajera, koji se založio za „fleksibilnu uniju koja je efikasna kod važnih pitanja, ali ne obavezuje članice da svaki novi korak prave zajedno“. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ranije se založio za pragmatizam u Evropi posle Bregzita rekavši da ce zemlje EU „ići napred u grupi zemalja, različitim brzinama, preko koalicija voljnih (za to)“.

Autori dokumenta su Žan Pizani-Feri koji vodi plansku politiku za francuskog socijalistickog premijera Manuela Valsa, zatim, Norbert Retgen, član demohrišćanske stranke nemačke kancelarke Angele Merkel, koji predsedava odborom za spoljne poslove u Bundestagu, Pol Taker, bivši zamenik guvernera Banke Engelske, belgijski ekonomista Andre Sapir, bivši savetnik predsednika Evropske komisije i direktor Brojgela Guntram Volf.

Kompromisno rešenje

U međuvremenu su neki zagovornici Bregzita ukazali na to da je geografija manje važna u digitalnoj ekonomiji i da Britanija ne treba da trampi suverenitet za pristup tržištu EU. Kako se navodi, institut Brojgel zalaže se za novu vrstu partnerstva koja će Britaniji dati pristup tržištu EU, ali i uvažiti odluku britanskih glasača o odbacivanju pune slobode kretanja radnika iz EU. To bi bio svojevrsni kompromis o Bregiztu o čemu bi zvaničnici trebalo da razmisle. Britanska premijerka Tereza Mej rekla je da želi novu vrstu veze u odnosu na onu koju je Unija već uspostavila sa državama poput Norveške i Švajcarske.