Kovačević: Epidemija ne bi trebalo da bude uzrok dugotrajne recesije 1Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Kao jedan od autora ekonomskog biltena „Mesečne analize i trendovi“, on je u serijalu razgovora Bez rukavica podsetio da evropska ekonomija, i bez epidemije korona virusa, nije bila u pozitivnom trendu rasta.

Zato je očekivano da se to prenese i na ekonomije Zapadnog Balkana, i na Srbiju, kao najveću ekonomiju regiona, naglasio je Kovačević.

Kako je objasnio, zbog toga su prošle godine i međunarodne finansijske institucije, poput Svetske banke, smanjile prognoziranu stopu rasta za Srbiju sa planiranih 3,5 na 3,3 odsto.

Srbija je, međutim, uspela da ostvari rast od 4,2 odsto, pre svega zahvaljujući značajnom doprinosu građevinarstva i infrastrukturnih radova, stakao je Kovačević.

Prema njegovoj oceni, taj trend privrednog rasta u Srbiji bio je potpuno drugačiji od trenda koji je bio prisutan u Evrozoni.

On smatra da je situaciju u Evrozoni pogoršala epidemija i predviđa da će se to odraziti i na Srbiju.

Mi smo u januaru još imali visoke stope rasta, industrija je rasla po stopi od 6,2 odsto, dok je u istom vremenu prerađivaćka industrija beležila rast od 7,2 odsto na godišnjem nivou, precizirao je Kovačević.

Izvesno je da u februaru nećemo imati takve stope rasta, ukazao je on, napominjući da će se tek videti kakve će te stope biti.

Kovačević: Epidemija ne bi trebalo da bude uzrok dugotrajne recesije 2
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Zato je bitno da se sačuva potencijal rasta koji je srpska privreda pokazala proteklih godina i očuvati privrednu aktivnost, bez obzira na negativne efekte koje će imati epidemija korona virusa, rekao je Kovačević.

Kako je naglasio, biće dobro ako pad ekonomije zbog epidemije bude u obliku slova ipsilon, odnosno da onda kada se izađe iz epidemije odmah usledi ponovni rast.

To će zavisiti i od dužine trajanja epidemije. Ako se pogleda kinesko iskustvo iz Vuhana, epidemija bi mogla da ima negativne efekte u prvom i drugom kvartalu ove godine, ali ne bi trebalo da bude uzrok neke dugotrajne recesije, procenio je Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, posledice epidemije će se sigurno osećati u ovoj godini, ali bi naredne godine situacija trebalo da se normalizuje, i da se ekonomije i Evrozone i Srbije vrate na nivoe koje su imale pre epidemije.

Negativnim efektima krize zbog korona virusa više će biti pogodjena mala privreda i oni zaposleni koji imaju niže dohotke, ukazao je Kovačević.

On je dodao da je potrebno razraditi kriterijume ko će i kako dobiti pomoć, bilo iz Fonda za razvoj, bilo iz budžeta.

Kovačević je poručio da je to potrebno hitno uraditi, jer već sada postoje preduzeća koja trpe ozbiljne negativne efekte ove epidemije.

Tu su, pre svega, pogođeni turizam, ugostiteljstvo, donekle i trgovina. Iako se sa trgovinom oprezno postupa sa ovim restriktivnim merama, rekao je Kovačević.

On je uveren da je Srbija imala sreću što je ova epidemije zadesila u trenutku kada je ona u „najboljoj finansijskoj situaciji možda u poslednjih 30-ak godina“.

Kako je precizirao, Srbija u budžetu ima izmedju 170 do 180 milijardi dinara, dok su devizne rezerve blizu 13,5 milijardi evra.

Srbija može da lako da brani finansijsku i monetarnu stabilnost, rekao je Kovačević i konstatovao da je devizno tržište stabilno i da Narodna banka Srbije bez problema održava stabilnost kursa dinara. Što se tiče fiskalne politike, on je pozdravio odluku o povećanju plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.