Broj preduzeća čiji su računi blokirani zbog neizmirenih obaveza prema bankama i investitorima i zbog međusobnih potraživanja iz meseca u mesec raste, i prema tvrdnji Radova Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, do 10. aprila takvih firmi bilo je oko 60.000, što je za 2.500 više u odnosu na februar. Dodatni problem je što raste i iznos duga koji je većpremašio 234 milijarde dinara, što je za 20 milijardi dinara više u odnosu na februar.
Dragoljub Vukadinović, generalni direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca, kaže za Danas da ova kompanija koja više od 50 odsto svoje proizvodnje plasira na razvijena tržišta zapada, nema problema sa blokadom računa i nelikvidnošću.
– Metalac u ovom trenutki nije nelikvidna kompanija i zato se nismo obratili svojoj poslovnoj banci za pomoćniti smo koristili subvencionisane kredite, koje je Vlada ponudila srpskoj privredi. Ali, ono što je pogodilo mnoge firme u Srbiji pogađa i nas, a to je da ne možemo da naplatimo na vreme svoja potraživanja, koja su većdostigla nivo od pola milijarde dinara. To još uvek ne remeti proces proizvodnje, ali to ne znači da bi trebalo nastaviti sa takvom praksom, jer za mesec ili dva i Metalac bi mogao da se suoči sa nelikvidnošću. Najveći problem su trgovci koji stalno prolongiraju isplatu. Ali, treba podsetiti da se sa nelikvidnošću ne suočava samo naša privreda, to je realnost i razvijenog zapadnog tržišta, gde smo u nameri da zadržimo klijente produžili termine plaćanja za još 30 dana – ističe Vukadinović.
Kao jedan od izlaza iz ove nezavidne situacije, programom mera za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize, Vlada je ponudila i mogućnost uzimanja kredita za održavanje likvidnosti, i Sosijete ženeral banka je većpočela da odobrava kredite pod povoljnijim uslovima. Branka Pavlović, član Izvršnog odbora banke, kaže za Danas da vrednost pristiglih kreditnih zahteva premašuje 46 miliona evra, i da su do sada odobrena 103 kredita u iznosu od oko 15 miliona evra.
– Najveće interesovanje vlada za kredite za likvidnost i čak 60 odsto podnosilaca zahteva pripada kategoriji preduzeća. Kad je rečo iznosu odobrenih pozajmica, 10 najvećih preduzeća bili su korisnici sredstava za likvidnost, ali i za refinansiranje obrtnih sredstava. Činjenica je, takođe, da su pojedini klijenti čije smo zahteve obradili, a rečje o sumi od oko šest miliona evra, a koji su ispunuli sve uslove za dobijanje subvencionisanih kredita (za likvidnost ili za refinansiranje obrtnih sredstava), odustali od te namere, jer nisu mogli da se obavežu da u periodu otplate kredita neće otpustiti radnike – ističe naša sagovornica.
Ona napominje da klijenti koji su odustali od kredita kao argument navode da ne mogu da preuzmu isuviše veliki rizik, jer zbog ekonomske krize i neizvesnosti ne mogu da garantuju da će zadržati sve radnike, a da pri tom ne dovedu firmu u još goru situaciju. S druge strane, tvrdi Branka Pavlović, u prethodna dva meseca, koliko se primenjuju mere Vlade, nije podnet nijedan zahtev za odobravanje subvencionisanih kredita namenjenih investicijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
