Kroz međusobnu razmenu tri četvrtine spoljne trgovine

On je na Konferenciji posvećenoj rezultatima primene CEFTA sporazuma u proteklih 10 godina i novim izazovima najavio zaključivanje dodatnih protokola kojima će se rešiti problemi u vezi sa zastojem na carini, kao i međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija.

– U prethodnoj deceniji trgovinska razmena Srbije povećana je dva i po puta, dok su države centralne Evrope postale drugi trgovinski partner, posle EU. Tako dobri rezultati postignuti su zahvaljujuci tome što je prioritet dat ekonomiji i što je ekonomija išla drumom, a politika šumom. Podsetiću da je pre deset godina trgovinska razmena Srbije sa zemljama CEFTA iznosila 1,8 milijardi evra, a sada je 2,8 milijardi evra, dok je suficit bio 1,1 milijardu, a sada je 2,1 milijardu – istakao je potpredsednik Vlade Srbije i dodao da smo u 2016. godini četiri puta više izvezli na tržište CEFTA nego što smo uvezli.

Kao ilustraciju za to koliko CEFTA znači za srpsku privredu LJajić je naveo podatak da u Bosnu i Hercegovinu izvezemo više robe nego zajedno u SAD, Rusiju i Kinu i tri puta više nego u Francusku. Uz opasku da je potrebno izvoz podići na nivo od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda LJajić je istakao da se mora ići u susret problemima kako bi se napravio sporazum „više od CEFTA, a manje od carinske unije“ i najavio, narednih godina, zaključivanje Dodatnog protokola 5 kojim će se u hodu otklanjati problemi oko zastoja robe na carini jer se tako gubi ogroman novac. To, prema njegovim rečima, podrazumeva usklađivanje carinskih službi i zajedničke patrole, dok će međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija rešavati Protokolom 6. „Uspostavićemo standarde o priznavanju kvalifikacija, što će omogućiti funkcionisanje slobodnog tržišta radne snage, a radiće se i na ubrzavanju rešavanja sporova“, poručio je LJajić.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izrazio je nadu da će balkanske zemlje ubrazati integraciju u okviru CEFTA sporazuma, što ce biti priprema za članstvo u EU. Akcioni planovi za ekonomsku integraciju, priznavanje diploma, širenje brzog interneta, smanjenje cena rominga i osmišljavanje investicionog ambijenta, prema njegovim rečima, biće doneti na samitu u Trstu, koji će biti opdržan u julu. Devenport je ocenio da je „agenda koju je Srbija, kao predsedavajući tog samita, pripremila, ambiciozna i da fokus treba da bude na implementaciji sporazuma“.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je osim trgovinske razmene, važno i to što CEFTA pruža priliku da male kompanije iskorače na inostrano tržište i time steknu prva iskustva za osvajanje većih i konkurentnijih tržišta. „Bolju saradnju ometaju necarinske barijere, dosta ih je ukinuto, ali i dosta je novih uvedeno. Uvek napravimo korak napred, a dva nazad“, rekao je predsednik PKS.

Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski, replicirao je LJajiću da na „Balkanu ima dosta šuma“ i dodao da od EU očekuje da smiri nacionalističku retoriku i pomogne i u političkoj integraciji na Balkanu. „Napredak u primeni sporazuma ne možemo da postignemo jer je velika korupcija na carini zbog niskog životnog standarada. Svaka država CEFTA sporazuma treba da ima ulogu u rešavanju izazova i samo zajedničkim naporima možemo da ostvarimo napredak“, rekao je Azeski. Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović poručio je da će Savet u naredne tri godine raditi na unapeđenju CEFTA sporazuma u cilju forminja slobodnog tržišta radne snage, jedinstvenog informaciong i investicionog prostora. EU je, prema njegovim rečima, spremna da finansijski podrži regionalnu saradnju zemalja. CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je 19. decembra 2006. godine između Srbije i UNMIK/Kosova, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Bugarske, Rumunije i Moladavije. Rumunija, Bugarska i Hrvatska su po ulasku u EU istupile iz sporazuma.

GMO prepreka za ulazak Srbije u STO

– Ne verujem da bi Srbija uskoro mogla da postane član Svetske trgovinske organizacije, pre svega zbog ogromnog pritiska javnosti da se ne dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda, što je uslov za ulazak u tu organizaciju. Glavni problem je izmena propisa, s obzirom na to da u Srbiji postoji izričita zabrana proizvodnje i prometa GMO. Osim toga, za članstvo u STO neophodno je obaviti multilateralne, kao i bilateralne pregovore sa svakom državom. Preostaje da se od 163 zemlje članice STO obave razgovori sa još sa četiri države, Brazilom, Ukrajinom, SAD i Rusijom. Sada 25 zemalja pregovara o pristupanju STO. Mislim da je velika šteta što Srbija ne može da reši problem u vezi sa proizvodnjom i prometom modifikovane hrane jer će gotovo sve države postati članice te organizacije – izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija i potpredsednik Vlade Rasim LJajić.