KRSTIĆ: Nije normalno da primam četiri plate

Spisak gostiju, među kojima su bili Aleksandar Vučić, Saša Radulović, ministar finansija Lazar Krstić, ministarka energetike Zorana Mihajlović (koja se nije pojavila) i ministar privrede Dragan Glamočić, stvorio je očekivanje među delegatima da će Srbija napokon saznati koje će konkretne mere Vlada Srbije usvojiti u cilju stabilizacije javnih finansija i pokretanja obećanog talasa zapošljavanja.

To se nije dogodilo. Umesto toga, objavljeni su samo ciljevi. Smanjenje deficita za bar dva procenta, rast zapošljavanja kao glavni cilj Vlade Srbije i zaštita socijalno ugroženih. Za konkretne mere, prema najavi Aleksandra Vučića, srpska javnost moraće da sačeka ponedeljak.

Nadljudski napori da bi se utvrdio broj birokrata

– Srbija je 2008. godine izabrala povećanje budžetskog deficita kao ekonomski put. Mi taj novac nismo iskoristili da bismo rešili probleme, već da bismo nastavili da subvencionišemo tekuće troškove koji nisu rešavali strukturne probleme. Zato nam danas privreda tavori – rekao je juče ministar finansija Lazar Krstić. On je dodao da kao ministar po automatizmu prima četiri plate i da to “prosto nije normalno”. „Tri od te četiri su prosečne plate u Srbiji, a jedna je ministarska“, objasnio je.

– Nama je dug na kraju ove godine 21 milijarda i nastaviće da raste pre nego što uspemo da tu trajektoriju preokrenemo. Nije slučajno zašto je 45 odsto limit zaduživanja. Mi ćemo morati da odgovornije počnemo da se ponašamo prema svom javnom dugu – rekao je ministar i podsetio da se trećina budžeta troši na penzije, četvrina na plate, a 10 odsto na subvencije. Dodao je da država čak ni ne zna koliko na šta troši i da za razliku od poslodavaca koji znaju tačno koliko koji njihov zaposleni zarađuje, ona kao poslodavac to sada ne zna. „Trezor i drugi javni organi sada čine nadljudske napore da naprave registar preko kojeg će se tačno znati koliko zaposlenih država ima i koliko ko zarađuje.

Ministar je naveo da postoji pet oblasti u kojima moramo da ostvarimo napredak. Prva je naplata poreza, koja mora da bude daleko efikasnija i svi moraju da shvate da porez moraju da plaćaju. On je tome dodao i akciznu politiku, navevši da se mora prestati sa švercom akcizne robe, do kojeg je došlo u prethodnim mesecima.

Druga oblast je reforma javnog sektora, koja nije “pitanje izbora, već pitanje nužnosti”. Najbolje rešenje bi, prema njemu, bilo da se napravi plan toga koliko ljudi treba u kom sektoru, kolike plate im treba dati i kako ga nagrađivati, a to je, kako kaže, proces koji može da traje mesecima i godinama, čak i ako ste najambiciozniji.

– Mi smo se obavezali da ćemo 179 preduzeća koja su i po deset godina u procesu restrukturiranja izvesti iz tog procesa. Čim budemo završiti budžet za narednu godinu, tražićemo strane investitore i načine kako da restrukturiramo ta preduzeća, kako bismo sačuvali i njih i regione u kojima ona rade – rekao je Krstić.

Četvrti problem su veliki sistemi, čije opterećenje za budžet država mora da smanji i da promeni neuspešnu politiku upravljanja tim preduzećima, vođenom u prethodnih dvadeset godina. Sledeće na spisku za promene je javni dug. Minsitar je rekao da će naš dug morati da raste u narednim godinama, ali da će posle tri do četiri godine morati da se stabilizuje i da se onda postepeno smanjuje.

Tabaković: Deo trgovine prešao u sivu zonu

Nije sramota biti bogat, ali je vrlo važno na koji način ste postali bogati – rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, odgovarajući na komentare bankara tokom konferencije Kvantni skok o tome da banke ne treba kritikovati zbog toga što ostvaruju profite, jer je to njihov posao, bez kojeg između ostalog nema ni razvoja privrede.

Tabakovićeva je ocenila da je NBS obezbedila stabilnost cena, što joj je glavni zadatak i dodala da podaci o tome da je promet na malo pao za 40 odsto ne znači da su ljudi počeli manje da jedu ili manje da kupuju, već samo da je deo trgovine prešao u sivu zonu.

Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora banke Inteza, ocenila je da je NBS svoj kvantni skok već izvela i to krajem prošle godine kada je promenama regulative pomogla bankama. Ona je, međutim, upozorila na strašan rast teško naplativih kredita, opisavši njihov nivo kao omču oko vrata banaka, koja ih sprečava da u većoj meri kreditiraju mala i srednja preduzeća, što bi inače mogle da rade.

– Da, mi možemo da više finansiramo MSP sektor. Ali, treba znati i da smo mi do sada plasirali jednu milijardu evra malim i srednjim preduzećima – rekla je Đurićeva.

Glamočić: Organska hrana je šansa

Organska proizvodnja je šansa za Srbiju i zato će Ministarstvo poljoprivrede učiniti maksimalno što može da farmerima olakša ovaj način proizvodnje, rekao je juče ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, na panelu o Srbiji kao zemlji organske hrane. „Činjenica je da više od polovine poljoprivrednih poseda čine oni manji od dva hektara. Te naše mane treba pretvoriti u prednosti i to zemljište iskoristiti za organsku proizvodnju“, istakao je Glamočić. On je naglasio da naše tržište još nije dovoljno spremno za organske proizvode, ali da naša šansa može da bude izvoz u zemlje regiona i Zapadne Evrope.

– Sve naše snage ćemo usmeriti ka tome, mi imamo i 500.000 hektara u zaštićenim predelima, na Staroj planini, Tari i sve to treba iskoristiti – naglasio je ministar poljoprivrede.

Problem je korupcija

Ono što je na konferenciji bio plus, jeste zapaženo prisustvo čelnih ljudi iz Majkrosofta, Gugla i Fejsbuka, što je panel posvećen IT sektoru učinilo dodatno zanimljivim. Prema rečima Jugoslava Pirića, direktora za pozicioniranje strateških rešenja u Majkrosoftu, Vlada je ta koja treba da formuliše viziju za razvoj ovog sektora, a onda će doći i do investicija jer Srbija ima dovoljno eksperata. On je, međutim, dodao da zemlja gubi svoje talente koji odlaze u druge zemlje da rade jer ovde nema dovoljno kvalitetnih prilika. S druge strane, kako je rekao, zaposleni u Majkrosoftovom centru u Beogradu rade na glavnim projektima ovog giganta, istim onim na kojima rade i zaposleni u sedištu kompanije u Redmondu u SAD.

Kao razlog za državnu podršku razvoju informacionih tehnologija on je izneo statistiku globalne konsultantske kuće Mekinsi, prema kojoj na svako radno mesto izgubljeno zbog uvođenja novih tehnologija, dolazi 2,6 novih radnih mesta. On je kritikovao konkurentnost Srbije, podsetivšI da se ona po indeksu konkurentnosti nalazi na 101. od 148 mesta, što je daleko od evropskog proseka, ali i od Albanije, Makedonije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i drugih država.

– Problemi u Srbiji su korupcija, birokratija i pristup finansijama. Treba gledati kako možemo da restrukturiramo javni sektor i da uvedemo i pojednostavimo nabavke i izdavanje faktura. Ne moramo da ponovo izmišljamo točak, jer gotova rešenja već postoje. Recimo, Italija je uvela sistem koji joj je uštedeo milijarde. Drugi problem je infrastruktura. U Srbiji je oko 53 odsto domaćinstava povezano na internet, što je dosta, ali 47 odsto još treba da se poveže – rekao je Kolokotsas.

Strah od vode…

– Mislim da za tri do pet godina možemo da budemo sasvim normalna zemlja. U međuvremenu reforme će biti teške, koštaće i zahtevaće volju, ne samo političku, već volju svakog od nas da stvari menjamo. Ova vlada u proces reformi ulazi bez straha od reakcija, već uz strah od posledica koje će nastati ako te reforme ne budemo sproveli. Ulazimo u reforme ne uz strah od skoka, već od vode u koju ćemo potonuti, ako taj skok ne budemo učinili – zaključio je Krstić.

Promene

– Srbija ne treba samo da prilagodi svoju potrošnju onome koliko zarađuje, jer to rade i sve druge zemlje u okruženju, već treba da promeni i svoje ponašanje i dugoročan pogled – rekla je Tabakovićeva.