Ni dodole ni gledanje u nebo više ne mogu da pomognu poljoprivrednicima koji su ove godine posejali kukuruz ili soju. Suša je ovog leta gotovo uništila soju, dok će rod kukuruza, sasvim je izvesno, podbaciti u odnosu na prošlu godinu. Porodica Nedeljkov iz banatskog sela Botoš zadovoljna je rodom pšenice, ali ne i kukuruza. Soju, kako kažu, srećom nisu zasejali.
Kukuruz će biti slab, suša je uticala. Prošle godine smo imali šest tona po jutru (hektar je 1,75 jutra), ove godine će biti mnogo manje i ako budemo imali četiri tone biće dobro – kaže za Danas Ljubica Nedeljkov.
Ona napominje da su neki klipovi već skroz sazreli, ali da rod zavisi i od sorte ove biljke, i od toga na kojoj se njivi nalazi, jer je na neke površine kiša ovog leta pala, dok su pojedine lokalni pljuskovi zaobišli. Nedeljkove uskoro očekuje žetva suncokreta koji bi, prema njihovim očekivanjima, mogao da spasi sezonu.
– Suncokret dobro podnosi sušu i verujemo da će biti dobar rod, mada je još neizvesno. Ono sa čime smo zadovoljni jeste pšenica. Ove godine prosečan rod je četiri tone po jutru, otprilike toliko smo imali i prošle godine – ističe Nedeljkov.
Žito nije zakazalo, a posledice nije ostavio ni prošlogodišnji problem koji su imali sa miševima.
– U decembru smo imali problema sa poljskim miševima, pa smo dva dana proveli na njivama kako bismo se izborili sa njima. To se ranijih godina nije dešavalo, ali uspeli smo da spasemo rod – napominje naša sagovornica.
Da je soja pretrpela najveću štetu, a kukuruz podbacio potvrdio nam je i direktor Produktne berze u Novom Sadu, Žarko Galetin. On za Danas kaže da će se posledice ovogodišnje suše na kukuruz osetiti ne samo u Srbiji već i na celom evropskom tržištu. Uprkos suši, koja je zakačila veliki deo Evrope ovog leta, Galetin smatra da će na svetskom tržištu biti relativno dobra ponuda kukuruza.
– Cena kukuruza je trenutno od 17 do 17,5 dinara po kilogramu, bez PDV-a, i nešto je veća od prošlogodišnje u ovo vreme kada je bila 15,5 dinara. Međutim, videćemo kako će biti kad počne berba, cena na početku berbe 2014. bila je 13 dinara, a sada je teško prognozirati kako će se kretati – ističe Galetin.
On napominje da nema sumnje da će rod kukuruza biti slabiji, ali se i ne slaže sa analitičarima koji su prognozirali da ćemo kukuruza ove godine imati samo za sopstvene potrebe.
– Prošle godine je rod bio 7,2 miliona tona, a izvoz u sezoni 2014/15. bio je oko tri miliona tona. Ove godine, odnosno u periodu od oktobra ove do septembra sledeće, kako poljoprivrednici računaju godinu, trebalo bi da bude dva miliona tona za izvoz – napominje Galetin.
On smatra da će od svih ratarskih kultura biti viška za izvoz, kao i da će manji rod doprineti da cene budu veće.
– Svakako da manjak dovodi do toga da se cene povećaju, tako da će ta cena ustvari kompenzovati nedostatak u robi – ističe Galetin.
Povećanje cena kukuruza na tržištu moglo bi da dovede i do poskupljenja u maloprodaji jer, kako napominje naš sagovornik, dve trećine svetske ishrane se oslanja na pšenicu, kukuruz i pirinač.
– Ako bude 20 do 30 odsto veća cena u odnosu na ranije, sigurno je da će se to odraziti na proizvodnju mesnih prerađevina, jer znamo da je kukuruz jedan od glavnih sastojaka stočne hrane – napominje Žarko Galetin.
Suša koja traje već 40 dana ostavila je danak, tvrdi Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije, ali drastičnih podbačaja, kao i poskupljenja neće biti.
– Manji su prinosi kukuruza, soje i šećerna repe, koja bi mogla da dovede do korekcije cene šećera, ali će cene svakako zavisiti od kretanja na međunarodnom tržištu. Umanjeni prinosi kukuruza najmanje će se možda odraziti na povećanje cene, jer smo mi umreženi u kretanja na svetskom tržištu, tako da delimo sudbinu sa promenama koje se tamo dešavaju. Ako bude poskupljenja na međunarodnom tržištu, biće i kod nas – kaže Saković.
Rod kukuruza će, prema njegovim rečima, biti manji u odnosu na prošlogodišnji za 20 do 25 odsto, ali će ove ratarske kulture biti dovoljno za izvoz. Poput Galetina i Saković veruje da će biti bar dva miliona tona za izvoz.
– Viškova će biti, a očekuje se da ovogodišnji rod bude 6,2 miliona tona, što bi bilo neznatno manje od proseka koji je 6,5 miliona tona – napominje Saković. Kako ističe, suncokret ove sezone beleži mali podbačaj, ali cenu ove kulture diktira opet međunarodno tržište, pre svega Rusija i Ukrajina – najveći svetski proizvođači suncokreta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
