Kvote za vino i „bebi bif“ samo lepe želje

Činjenica je da ne uspevamo da ispunimo odobrene izvozne kvote za juneće meso i vino i veliko je pitanje kada ćemo biti spremni da ispunimo kvotu od 8.700 tona za izvoz „bebi bifa“ kao i kvotu za izvoz vina od 67.000 hektolitara. Treba naglasiti da su problemi u vinarstvu i vinogradarstvu veliki jer su površine pod vinovom lozom male, a skromni su i zasadi kvalitetnih sorti grožđa za vino. Inače, kvota za izvoz vina na evropsko tržište postojala je uvek, pa je recimo SFRJ mogla da izveze oko 545.000 hektolitara. Ulaganja u obnavljanje starih i podizanje novih vinograda su velika, jer za zasnivanje novog vinograda na jednom hektaru treba izdvojiti i do 25.000 evra. Samo izvozna kvota za šećer od 180.000 tona je realna i te količine šećera izvozimo – kaže Prostran i dodaje da očekivanja potpredsednika Đelića nisu realna.

OLI REN: Sporazum uz jednoglasnu odluku EU

Beograd – Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren izjavio je da je za primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma EU i Srbije potrebna jednoglasna odluka svih članica Unije i pozitivan izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu. Ren je u intervjuu za B92 rekao da će posle posete glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca Beogradu, Evropska komisija još jednom razmotriti koliko Srbija sarađuje s tim sudom kako bi bila doneta odluka o primeni Prelaznog sporazuma.

Naš sagovornik ističe da je za poljoprivredne proizvođače najvažije da znaju kada će i kako ostvariti pristup fondovima Evropske unije. Jer, samo uz veća ulaganja i doslednu primenu agrotehničkih mera moguće je dugoročno koncipirati razvoj poljoprivrede, ali i značajnije uvećati obim proizvodnje i ostvarenje izvoznih kvota.
Prostran podseća da bi pogodnosti koje nudi SSP mogle da budu dobar podsticaj za poljoprivredu, mada bi pre toga trebalo odrediti pravac razvoja agrara. „Farmeri očekuju da im se saopšti na koliko sredstava iz razvojnih fondova EU mogu da računaju i za koje namene ta sredstva mogu da upotrebe. Ali, pitanje je da li će EU usmeriti deo sredstava u stočarstvo, biljnu proizvodnju, ili nešto treće,“ kaže Prostran, dodajući da je slobodno tržište i povećanje izvoznih kvota prednost koju bi trebalo iskoristiti.
On takođe podseća da je samo uz finansijsku podršku moguće govoriti o stvaranju robnih fondova i većem izvozu na tržište EU. „Jer, ako je prosečan prinos pšenice u zemljama EU 5,6 tona po hektaru, a u Srbiji 3,8 tona očigledno je da je neophodno uložiti dodatna sredstva za dostizanje nivoa te proizvodnje. To praktično, znači da je, na primer, u setvu i prihranjivanje pšenice potrebno uložiti dvostruko više novca nego ove godine“, ističe Prostran i procenjuje da ulaganja u poljoprivredu ne bi trebalo da budu manja od 100 milijardi dinara.