Libek: Mali napredak Srbije na listi ekonomskih sloboda, najveći problemi u vladavini prava 1Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade i on meri nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije.

„Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura”, ističe se u saopštenju Libeka.

Dodaje se da u takvom privrednom okruženju „ne postoji adekvatni mehanizmi zaštite privatne imovine, što direktno dovodi do niskog nivoa domaćih investicija, i niskih stopa ekonomskog rasta, a nizak životni standard i visoka stopa emigracije su posledica ovakvog ambijenta”.

Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska.

Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.

Od zemalja okruženja Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora na 80. a Bosna i Hercegovina na 82. mestu.

Ukupan skor Srbije na listi Indeksa ekonomskih sloboda je 7,05 što je malo niže od svetskog proseka.

„Loš rezultat Srbije i dalje je u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti. Veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka”, ukazao je u saopštenju Libek.

Dodaje se da je javni sektor i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira.

„Pored toga što ja javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poređenju sa evropskim zemljama, usled visoke stope korupcije, javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis građana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled partijskih interesa prilikom zapošljavanja i napredovanja”, smatra Libek.

Ukazano je i da i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je sloboda u međunarodnoj trgovini, ostaje niz problema koji negativno utiču na nivo sloboda. Srbija je još uvek izvan Svetske trgovinske organizacije (kao jedina evropska zemlja uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još nisu potpuno u skladu sa evropskih pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, uz brojne spore procedure.

Libek je predložio dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa, državne administracije i poslovne regulacije.

„Srbija je još uvek zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac, subvencije gotovo tri puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna. Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se praktično otežava lošim propisima, a poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu namećući visoke administrativne troškove”, naveo je Libek.

Procena je da rast ekonomskih sloboda od jednog poena na skali 1 -10 doprinosi dugoročnoj stopi ekonomskog rasta od 1,24 odsto preko povećanja nivoa investicija.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.