Foto: FoNet / Zoran Mrđa

„Niko od nas ne očekuje da će CEFTA ovo moći da reši, ali želimo da potpuno uvažimo pravnu proceduru da bi mogli da idemo na arbitražu“, kazao je Ljajić u intervjuu agenciji Beta, komentarišući zahtev koji je 27. novembra iz Srbije upućen sekretarijatu te regionalne organizacije za slobodnu trgovinu da reši problem taksi.

Ljajić je kazao da „treba da budemo krajnje objektivni i realistični u proceni tog pravnog postupka“, jer CEFTA od samog osnivanja, kako je naveo, nije imala adekvatan mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova.

„Nijedan trgovinski spor za ovih 11 godina nije rešen u okviru CEFTE. Kada je dolazilo do tih sporova oni su bilateralno rešavani“, kazao je Ljajić i podsetio da je i on bio učesnik u njihovom rešavanju, posebno sa Makedonijom.

Na pitanje kakve su dalje mogućnosti Srbije da mimo CEFTE potraži pravnu pomoć i eventualno obeštećenje, Ljajić je kazao da pravni tim radi na tome i da će država poštovati sve što stručnjaci budu predložili da se uradi, ali nije želeo da iznosi detalje.

On je naglasio da je od 21. novembra prošle godine, kada su uvedene takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, do 30. decembra na Kosovu iz centralne Srbije prodato manje robe za 46,1 miliona evra, nego u istom periodu 2017. godine.

„Ako uračunamo i period od 6. novembra 2018. godine, kada je uvedena carina od 10 odsto, onda je ta razlika u plasmanu još i veća i iznosi više od 50 miliona evra“, kazao je Ljajić.

Naglasio je da zbog odluke prištinskih vlasti svi potrošači na Kosovu moraju da plaćaju skuplje proizvode, navodeći kao primer cenu pšenice, koja se sada doprema iz Hrvatske i Madjarske i skuplja je 10 do 15 evra po toni od one iz Srbije.

Govoreći o novom sporazumu Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koji bi trebalo da bude potpisan tokom posete Beogradu predsednika Rusije Vladimira Putina, Ljajić je naveo da je do sada usaglašen najveći deo sadržaja.

„Mi smo dobar deo teksta, inoviranog, modernog sporazuma o slobodnoj trgovini usaglasili, ali je još ostalo pet-šest tarifnih linija koje su važne za nas. Radi se o odredjenim vrstama sira, živinskom mesu, odredjenim vrstama alkoholnog pića, šećeru, cigaretama“, rekao je on.

Dodao je i da Srbije želi da sporazum bude izbalansiraniji, „bez anomalija“ koje su postojale još od kada je dogovoren.

„Dešava se da kada mi izvozimo cigarete na rusko tržište moramo da plaćamo carine od 18 odsto, a kada se cigarete uvoze iz Rusije carina se ne plaća. Ima još takvih situacija i mi želimo da to izbalansiramo“, naveo je ministar.

Sa delegacijom Evroazijske unije, koja će 10. i 11. januara boraviti u Srbiji, Ljajić će voditi završne razgovore kada bi trebalo da se napravi kompromisni predlog konačnog rešenja sporazuma.

„Verovatno nećemo dobiti sve što smo tražili, da otklonim svaku iluziju. Radi se o pet zemalja (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan) koje treba da se usaglase i svako štiti neku proizvodnju“, rekao je ministar, ističući da će Srbija učiniti sve što može kako bi proširila listu proizvoda koja bi bila oslobodjena carine pri izvozu u zemlje članice Evroazijske unije.

Povezani tekstovi