Ljajić: Smanjenje PDV-a u turizmu nije realno 1Foto: FoNet/ Zoran Mrdja

U radnoj grupi koja bi trebalo da odluči kako će država i kome pomoći u sektoru turizma koji je zbog epidemije virusa korona jedan od najugroženijih su predstavnici države, Ministarstva finansija, PKS, ali i hotelijera, a sastanci na temu novih mera traju od prošle nedelje.

„Za sada se razgovaralo uglavnom o pomoći hotelijerima, gledamo da što više njih iz celog sektora uključimo, ali će sve zavisiti od finansijskih prilika, kada budemo znali koliko ima sredstava znaćemo više. Razmatramo nekoliko modela, ali još nema konačnog rešenja“, ističe Ljajić za naš list.

On kaže da neke od opcija, poput smanjenja PDV, nisu realne zbog nedostatka novca.

Turizam će ove godine pretrpeti štetu od milijardu dolara, a najviše su pogođeni upravo hoteli i to oni u gradovima koji su i nakon ukidanja vanrednog stanja ostali u teškoj situaciji. Samo u junu, prema podacima RZS-a, bilo je manje stranih turista u odnosu na isti mesec prošle godine za čak 84,8 odsto. Tako je popunjenost gradskih hotela ovog leta bila manja za 96 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U HORES-u procenjuju da se oporavak niti bilo kakva zarada u njihovom sektoru ne očekuje u naredne dve godine jer za 2021, ali i za početak 2022. nema zakazanih međunarodnih konferencija niti seminara koji su bili i glavni izvor prihoda gradskim hotelima.

Udruženje hotelijera tražilo je zato od države smanjenje PDV, ukidanje parafiskalnih nameta, ali i da im se omogući da sezonske radnike prijave slično kao što je to urađeno u poljoprivredi.

Oni upozoravaju da je od početka krize iz ugostiteljstva nestalo 30.000 ovakvih radnika koji se nigde ne vide.

Iako je u junu zabeležen i pad broja domaćih turista od 17,2 odsto, čini se da je jedina svetla tačka ovogodišnje turističke sezone bila dobra popunjenost kapaciteta u seoskom turizmu, banjama i planinama jer je dobar deo domaćih turista odustao od mora i inostranstva što zbog straha što zbog komplikovane procedure za ulazak u pojedine zemlje.

I dok su Beograd, Novi Sad, Niš u prvih šest meseci ove godine imali za 55 do 65 odsto manje gostiju nego u isto vreme prošle godine, malo bolje procente beleže planinska i banjska mesta.

Pojedine destinacije poput Gamzigradske banje ili Stare planine imale su čak i rast dolazaka gostiju od osam, odnosno šest odsto.

„Pune su nam pojedine domaće destinacije poput Zlatibora, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Sokobanje, koja je u junu bila prva destinacija u zemlji sa 110.000 noćenja. Beograd je bio tek na četvrtom mestu“, napominje Ljajić.

On kaže da je seoski turizam doživeo veliku ekspanziju i podseća da je velika navala na domaći turizam rezultat pre svega epidemije, a ne zahvaljujući dodatnim vaučerima.

„Od 400.000 vaučera za subvencionisani smeštaj koliko smo ih pustili naknadno podeljeno je do sada nekih 102.000. Taman kada smo ih pustili desio se onaj drugi pik epidemije virusa i u tom trenutku dobar deo njih koji su planirali da idu je odustao. Ovo je zbog toga prva godina gde imamo da je veći broj zaposlenih koji koriste vaučere, a ne penzionera kako je bilo ranije“, naglašava ministar turizma Rasim Ljajić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.