Madžar: Rast od pet odsto ravan naučnoj fantastici

Ekonomisti i bankari uglavnom tvrde da bi i 2,5 odsto bilo dobro, dok se recimo Narodna banka Srbije, ranije poznata po konzervativnim procenama, drži svoje projekcije od tri odsto, čak i ako to znači da bi, prema njihovim računicama, u drugoj polovini godine rast trebalo da iznosi 4,5 do pet odsto.

Na predstavljanju Izveštaja o inflaciji u NBS su priznali da postoje veći rizici da rast bude ispod tri odsto, nego preko, ali i da „90 odsto ekonomije odlično radi“.

U prvom kvartalu ove godine privredni rast je iznosio 1,2 odsto za šta je pre svega okrivljena hladna zima, dok je u realnosti žestoko podbacila proizvodnja električne energije. Tada su predstavnici vlasti govorili da je u naredna tri kvartala potreban rast od oko tri odsto što je sasvim dostižno. U drugom kvartalu, kako je nedavno saopštio Republički zavod za statistiku zabeležen je rast BDP-a od svega 1,3 odsto, pa je sada za dostizanje onih tri odsto potrebno da u drugoj polovini godine privreda raste blizu pet odsto. Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je mogućnost da rast od 1,2 odsto u prvom polugodištu skoči na pet odsto u drugom ravna naučnoj fantastici.

„To je stopa rasta koju nismo odavno nismo imali. Sada situacija ne izgleda obećavajuće, a ako na to dodamo lošu poljoprivrednu godinu koja će žestoko podbaciti zbog suše i nevremena. Ne treba očekivati rast od tri odsto, mada je i početkom godine kada je postavljena bila preambiciozna i bez realnih osnova“, ističe Madžar.

Prema njegovim rečima, naše investicije u velikoj meri zavise od stranih direktnih investicija koje su „nepredvidiva i nestalna kategorija, tako da naš koncept rasta visi o vrbovom klinu“. Madžar ističe i da je nerazvijenim zemljama kao što je Srbija potreban dugoročni rast od najmanje pet odsto kako bi se počeli približavati razvijenijim zemljama, a „sa tri odsto smo osuđeni na evropsko začelje“.

Sličnu ocenu dao je i Mihailo Crnobrnja, profesor na FEFA-i, kome se čini da je tri odsto „gotovo nemoguće“.

„Projekcija za poljoprivrednu proizvodnju je veoma nepovoljna, a Fijat je definitivno usporio proizvodnju i izvoz. Ovi faktori čine rast od tri odsto gotovo nemogućim“, smatra Crnobrnja.

Podbačajem u drugom kvartalu iznenađeni su i bankari. Erste banka u svojoj analizi kreditnog i privrednog rasta napominje da je preliminarna procena međugodišnjeg rasta BDP-a u drugom kvartalu od 1,3 odsto izazvala „iznenađenje pošto su standardni kratkoročni indikatori

ukazivali na bolje rezultate. Detalji će biti objavljeni 31. avgusta i očekujemo da će brojke pokazati da su ovi rezultati uglavnom rezultat suše koja je zadala jak udarac poljoprivrednoj proizvodnji“.

Ranije je utvrđeno da će žetva pšenice biti za 20 odsto manja nego prošle godine, a postoje indicije da bi proizvodnja ovsa, povrća i stočne hrane moglo da bude smanjena za oko 30 do 40 odsto. Udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti je osam do 10 odsto, a u deo u izvozu šest odsto, tako da loša poljoprivredna sezona može značajno da se odrazi na rezultat srpske ekonomije.

„Očekujemo određeno ubrzanje rasta u drugoj polovini godine, ali ukoliko ne dođe do promene preliminarne procene naviše, mogli bismo i dodatno da snizimo našu projekciju ispod trenutnih 2,5 odsto na međugodišnjem nivou“, saopštavaju iz Erste banke.

Nekoliko dana ranije i Adiko banka je iznela svoju procenu da će privredni rast u 2017. iznositi 2,5 odsto.

Pozitivno je da je ekonomskom rastu doprineo rast industrije od 3,1 odsto u okviru kog je prerađivačka industrija ostvarila rast od 3,8 odsto. Još pozitivnije je da je taj rast povuklo 80 odsto industrijskih grana. S druge strane, snabdevanje električnom energijom je i u drugom kvartalu smanjeno za 6,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, mada je to usporavanje pada koji je u prvom kvartalu iznosio čak 14,5 odsto.

Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu se slaže da će do tri odsto biti veoma teško doći, kao i da nas usporavanje rasta (u prošloj godini privredni rast je iznosio 2,8 odsto) svrstava u grupu zemalja sa usporenim razvojem.

„Treba reći da je razlika između dva i tri odsto BDP-a oko 360-370 miliona evra. Kod nas je u poslednje vreme akcenat stavljen na rast BDP-a ali ima i drugih važnih pokazatelja. Tu je pitanje preraspodele jer je u Srbiji velika nejednakost u dohocima. Donjih 20 odsto ima devet puta manje dohotke od gornjih 20 odsto populacije. Može se valjana ekonomska politika voditi i sa rastom od dva odsto. Istina lakše je kada je veći rast i veći nivo BDP-a“, smatra Bajec.

Teško do nivoa stranih investicija iz 2016.

Centralna banka je saopštila i da su strane direktne investicije u drugom kvartalu iznosile 487 miliona evra što za polugodište iznosi 992 miliona evra. Ipak, ekonomisti su skeptični prema izgledima za priliv SDI do kraja godine, pa Mihailo Crnobrnja ocenjuje da će strane direktne investicije teško dostići prošlogodišnjih 1,8 milijardi evra i da je bliže nivou od 1,5 milijarde evra.

„Ova vlada se dosta trudila oko privlačenja stranih investicija, ali ja bih kao ekonomista radije video stimulisanje domaćih investicija, ne samo da bi povećali zaposlenost, već i da bi zaustavili odliv mozgova“, kaže on.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić smatra da je uzrok niskom privrednom rastu Srbije nizak ukupan nivo investicija.

„Nama je potrebno puno više investicija za veće stope rasta. Investicije su prošle godine bile na nivou 18 -19 odsto BDP-a dok je prosek regiona, ali i globalno 23 odsto BDP-a. Za privlačenje stranih investicija, ali i za više domaćih investicija potrebna dobra poslovna klima i razvijen finansijski sistem i još mnogo toga. Naravno, potrebno je i da se više ulaže kapitalnih investicija iz budžeta u infrastrukturu“, ocenjuje Šoškić.