Siniša Mali Foto: FoNet/Nenad ĐorđevićCilj Zakona o računovotsvu i Zakona o reviziji je podizanje nivoa kvaliteta finansijskih izveštaja u Srbiji. To su istovremeno preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji za podsticaj razvoja domaće privrede i privlačenje potencijalnih stranih investicija, rekao je Siniša Mali, ministar finansija, obrazlažući pred poslanicima Skupštine Srbije predložene zakone.
On je naveo da Zakon o računovodstvu predviđa uvođenje obaveznih e-faktura i to od 1. januara 2022. godine.
Prema predlogu tog zakonu, obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima je da fakture kao računovodstvene isprave izdaju isključivo u elektronskom obliku, navodeći da će se tako pojednostaviti procedura njihovog izdavanja, skratiće se vreme neophodno za obavljanje poslova i biće omogućen brži povraćaj PDV-a.
Kada je reč o regulisanju računovodstvenih usluga, Mali je objasnio da će Komora ovlašćenih revizora izdavati dozvole pravnim licima i preduzetnicima za rad, dok će Registar voditi Agencija za privredne registre,a Registar pružalaca računovodstvenih usluga počeće sa radom 1. januara 2021. godine.
„Pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona u obavezi su da usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona“, naveo je Mali, dodajući da se ukida obaveza sastavljanja i dostavljanja dva seta izveštaja, za statističke i druge potrebe i finansijske izveštaje, Agenciji za privredne registre.
Govoreći o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći on je rekao da su ocnovni ciljevi tog zakona jačanje transparentnosti prilikom dodele te pomoći i efikasnija kontrola. On je rekao da se predloženim zakonom obezbeđuje nezavisnost Komisije za kontrolu državne pomoći i da će komisija steći status pravnog lica, raspolagati spostvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Skupštini Srbije.
Mali je naveo i da se zakon donosi radi ispunjavanje jednog od uslova iz pregovaračkog Poglavlja 8 koji se odnosi na konkurenciju. On je dodao da je u Srbiji u 2017. godini državna pomoć iznosila 69 milijardi dinara, odnosno oko 538 miliona evra što je značajno manje nego kod ostalih država.
„Kada postoji opravdanje za državnu pomoć vi to shodno regulativi koja je priznata svuda u svetu i možete da uradite. Ono što mi samo želimo je da to bude uradjeno na transparentan način i kontrolisan što je predvidjeno zakonom“, rekao je Mali, odgovarajući na pitanja poslanika SMS Aleksandra Strevanovića , koji je ocenio da je taj novo pomoći koji Srbija daje veći nego u EU.
„Nekad treba pomoć, nije to sporno… ima nerazvijenih regiona iz kojih se ljudi sele imamo neke druge stvari koje treba graditi… ali ono na čemu SMS isnistira je da se se zbog državne pomoći ne narušava tržišna utakmica“, rekao je Stevanović.
Komentarišući predloženi Zakon o računovodstvu Stevanović je rekao je da su osnovne zamerke struke što javna rasprava nije trajala duže , jer bi se time otklonile sve nejasnoće i podele oko zakona koje su se pojavile. Najveća zamerka je oko obaveze posedovanja sertifikata, jer oni kojih se tiče ovaj zakon smatraju da to nije neopohodno i to se može naučiti . On je naveo i da je pomnalo čudna odredba zakona da računovođe ne odgovaraju za ono što potpišu , nego odgovorno lice .
Odgovarajući na primedbe Stevanovića, ministar finansija rekao je da u Srbiji postoji nekoliko stotina preduzeća koja se bave računovodstvom, nemaju ni jednog zaposlenog,a ostavruju prihode. I upravo, cilj ovog zakona, kako je rekao, bio je da se uvede red u ovu oblast , da sve postane transparentnije i da zato postoji obaveza sertifikata. On je naveo i da je uvođenje elektronske fakture istorijska stvar.
Slavica Živković, poslanica SDPS rekla je da je najveća zamerka struke to što je jedan od uslova za upisivanje u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga to što najmanje jedna osoba mora da bude stalno zaposlena i da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva . To, kako je rekla Živkovićeva, znači da će knjigovođe i računovođe koje su naučile posao na kursevima morati ponovo u školu, a Dejan Radenković, socijalista konstatovao je da sama obaveza posedovanja zvanja računovođe u skladu je sa praksom u razvijenim zemljama, kao i sa zahtevima u vezi sprečavanja pranja novca.
Samostalni poslanik Milkadin Ševarlić upitao je kada će država da izdvoji pet odsto iz budžeta za poljoprivredu, što je, kako kaže, njena obaveza, a koja se unazad dugo ne poštuje. Mali je primetio da se izdvajanja za poljoprivredu povećavaju iz godine u godinu i to je ilustrovao podatkom da se rebalansom budžeta za 2019. izdvaja tri milijardi dinara više u odnosu na planirani budžet.
Do kraja godine spisak 100 najvećih poreskih dužnika
„Do kraja godine biće objavljen spisak spisak 100 najvećih poreskih dužnika“, izjavio je u parlamentu ministar finansija Siniša mali, odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Miladina Ševarlića. Naveo je da zakon propisuje da se takva informacija objavljuje jednom godišnje, ističući da će spisak biti objavljen u narednih nekoliko nedelja, a sigurno do kraja godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
