Malim preduzećima potrebni povoljniji krediti

Održavajući stabilnost cena, Narodna banka Srbije dala je značajan doprinos razvoju sektora malih i srednjih preduzeća, jer malom biznisu ta vrsta izvesnosti mnogo više znači nego velikim sistemima. Takođe, preuzeli smo ulogu agenta za tri kreditne linije koje je država dobila od Evropske investicione banke, Evropske banke za rekonstrukciju i italijanske vlade. Narodna banka mogla bi da učini i više, da smanji nivo obavezne rezerve koji je sada apsurdno visok, kako bi bankama omogućila da smanje kamatne stope. Ali, da bi NBS mogla da kreira manje restriktivnu kreditno monetarnu politiku, predlogom budžeta za ovu godinu trebalo bi predvideti smanjenje potrošnje – izjavio je juče guverner Narodna banke Srbije Radovan Jelašić koji je otvorio okrugli sto o kreditiranju malih i srednijih preduzeća.

Budžetski rashodi kao reper

– Već danas bi trebalo da znamo da li će stabilnost cena moći da se održi bez restriktivne monetarne politike. To će biti teško ako budžetski rashodi za ovu godinu budu oko 600 milijardi dinara, jer je to za oko sto milijardi više nego u prošloj godin. I tada je ocenjeno da su plate rasle neuporedivo brže od produktivnosti i da je budžetska potrošnja previsoka, ali niko nije preduzeo mere za njeno smanjenje. Zbog toga je NBS morala restriktivnom monetarnom politikom da održi nizak nivo inflacije, ali dok se ne usvoji budžet, teško je prognozirati hoće li to morati da se čini i ubuduće. Pri tom, nije bitan samo nivo suficita i deficita, već kolika su zahvatanja države a zatim i kolika će biti javna potrošnja – rekao je guverner NBS Radomir Jelašić.

On je ukazao da bi država trebalo da prati taj sektor stvarajući povoljne mikroekonomske uslove a ne, kao do sada da selektivno, iz državnih fondova, dakle sredstvima poreskih obveznika, kreditira privilegovana preduzeća. „Ako se ima u vidu i da fondovi raspolažu sa oko sedam miliona evra, a da je kreditni potencijal banaka veći od pola milijarde evra, onda je jasno da bi posao države i njenih agencija bio ne da budu nelojalna konkurencija bankama, nego da podrže sektor malih i srednjih preduzeća tako što će podići nivo znanja iz korporativnog upravljanja i omogućiti proširenje tržišta“ naglasio je Jelašić.
Na skupu je istaknuto da je domaćim prduzetnicima najteže da sa malog tržišta Srbije iskorače na dvadeset puta veće tržište Evropske unije, i da im je u toj fazi kreditna podrška banaka neophodna. S druge strane, bankari su insistirali na smanjenju obavezne rezerve za sredstva koja se plasiraju u razvoj malih i srednjih preduzeća. Takođe, predloženo je da država, umesto razvojnih fondova koji zadovoljavaju tek minimum potreba, obezbedi sredstva za podelu rizika sa bankama, što bi značajno smanjilo kamatne stope na odobrene kredite. Ta mera omogućila bi i veću podršku start ap kreditima, jer se banke u sadašnjim uslovima nerado odlučuju da daju pozajmice početnicima. Oni su trenutno u najtežem položaju, jer teško dolaze do sredstava za pokretanje biznisa, pa 30 do 40 odsto projekata propadne upravo zbog nedostatka para.