Meda nema ni za lek

– U Nemačku, Italiju, Norvešku, Francusku, Austriju, Belgiju i na druga tržišta izvezli smo prošle godine 3.371 tonu meda i postigli cenu od 3,7 evra po kilogramu. Ove godine, međutim, meda će biti malo za izvoz, tako da postoji opravdana bojazan da će naše mesto na evropskom tržištu zauzeti proizvođači iz drugih zemalja – upozorava Petrović.

U SPOS procenjuju da će izvoz meda biti čak za 85 odsto niži od prošlogodišnjeg. S druge strane, preti opasnost da se zbog nestašice i rastuće cene domaćeg meda (mogao bi da dostigne cenu od 1.000 do 1.500 dinara za kilogram) na tržištu pojavi kineski med sumnjivog kvaliteta, čiji je uvoz u većini evropskih zemalja zabranjen na tri godine. U ovom udruženju ističu da je 2014. katastrofalna za pčelarstvo, čak najlošija u prethodnih 50 godina, zbog slabih prinosa bagrema, lipe i livadskih biljaka. Dodaju, takođe, da bi suncokretova paša, eventualno, mogla da obezbedi „zimnicu“ za pčele, a nešto meda bi, možda, moglo i da se iscedi, što nije izvesno, te pčelari traže pomoć od države kako bi zimus spasli pčele od gladi.

Kragujevčanin Zoran Milenković kaže za Danas da ovako lošu godinu ne pamte ni najstariji šumadijski pčelari. Mnogo faktora je, tvrdi on, uticalo na to, „ali ipak, od presudnog značaja bile su vremenske neprilike“.

– Uslovi su posebno bili loši u vreme cvetanja bagrema, inače glavne pčelinje ispaše na našem području. Sa te ispaše pčelari, u normalnim okolnostima, sakupe dosta nektara, kako za sebe, tako i za pčelare, i dobiju snagu za sakupljanje nektara i sa drugih biljaka. Ali, svedoci smo klimatskih promena, praćenim razornim vetrovima, neuobičajeno velikim količinama padavina i čestim i naglim promenama temperature, pa pčelari opravdano strahuju da ova godina neće biti izuzetak kad su prinosi meda u pitanju, naprotiv – upozorava Milenković.

Domaći pčelari od Ministarstva poljoprivrede traže da im što pre isplati subvencije kako bi prihranom spasli pčele od gladi. Istovremeno, traže da se podsticaji za pčelarstvo u narednoj godini povećaju za 50 odsto. Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije upozoravaju da je pomoć države neophodna, te da neće biti dobro ako izostane.

Idealni uslovi za sakupljanje nektara

– Da bi biljke medile i bile primamljive za pčele koje sa njih skupljaju nektar, potrebni su određena temperatura i vlažnost vazduha. Većina biljaka medi na temperaturi od 20 do 30 stepeni Celzijusovih, i uz vlažnost vazduha od 50 do 75 odsto. Važno je, takođe, da noćna temperatura bude barem od 12 do 15 stepeni Celzijusovih. Ova godina je, međutim, bila kišovita, sa čestim zahlađenjima i noćnim temperaturama ispod deset stepeni. Ako se zna da su prethodne dve godine bile sušne, a prošla zima bez snega, jasno je da u prirodi nisu stvoreni idealni uslovi za značajnije skupljanje nektara – tvrdi Zoran Milenković, pčelar iz Kragujevca.