Mihajlović: Srbija će za pet godina nadmašiti Hrvatsku po kilometrima auto-puteva 1Foto: Ministartsvo građevinarstva

Ona je u intervjuu Beti rekla da je na kraju 2019. godine u saobraćaju 350 kilometara auto-puteva, koji su izgrađeni u prethodnih nekoliko godina, a da je rekonstruisano i više od 500 kilometara pruga koje su „podjednako važne za transport“, da Srbijia ima tri međunarodna aerodroma i da je posle 20 godina za razvoj vodnog saobraćaja izdvojeno je 250 miliona evra.

„Završili smo južni i istočni krak Koridora 10, nastavili gradnju Koridora ‘Miloš Veliki’ koji Srbiju povezuje sa Crnom Gorom, ali nije važno samo što se povezujemo sa regionom, već je možda još važnije za građane što se povezujemo unutar Srbije“, rekla je Mihajlović koja je i potpredsednica Vlade Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS).

Dodala je da otpočela i izgradnja Moravskog koridora, i deonice auto-puta prema Sarajevu, Sremska Rača-Kuzmin.

Za izgradnju deonice auto-puta prema Sarajevu pripremljene su, kako je rekla građevinske dozvole i napravljen dogovor sa Bosnom i Hercegovinom, što „nije bilo jednostavno s obzirom na nivoe odlučivanja u toj državi“, a priprema se i dokumentacija za deo auto-puta od Požege ka Kotromanu prema BiH i od Požege ka Crnoj Gori.

Mihajlović je rekla da se gradi auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica za koju je dve godine pripremana dokumentacija.

„Srbija je sada u mnogo boljoj poziciji nego pre četiri-pet godina što potvrđuju podaci o protoku saobraćaja Koridorom 10 kojim je 2014. godine prošlo 34 miliona vozila, a ove godine 60 miliona. Najveća snaga Srbije je u njenom položaju jer se nalazi na najkraćoj ruti između Istoka i Zapada“, rekla je Mihajlović.

Ocenila je „da predstoji još mnogo posla i da izgradnja treba da bude brza i efikasna da se više ne dogodi da se auto-put gradi 20-30 godina“.

Mihajlović je rekla da sledeće godine počinje i izgradnja Fruškogorskog koridora i da, kada se pogleda šta je uradjeno i šta je u planu, „Srbija će biti prešpartana auto-putevima“.

Uporedo će se, kako je rekla, rekonstruisati 5.000 kilometara, pre svega lokalnih puteva jer „lokalne zajednice nemaju dovoljno sredstava da mogu same da rade te puteve među kojima ima i ‘ozbiljnih’, dužine 20-30 kilometara kojima će se građani povezati sa koridorima“.

Vrednost radova tih 5.000 kilometara puteva u periodu od tri godine je, prema njenim rečima, milijardu evra „što je vrednost jednog auto-puta“.

„Vrednost svih investicija u putnoj i železničkoj infrastrukturi je 11 milijardi evra“, rekla je Mihajlović.

Ona je rekla da sve što je ranije građeno u infrastrukturi da je građeno uz pomoć kredita i novca iz budžeta u iznosu od 20 do 30 odsto, a da se sada iz budžeta finansira i 40-50 odsto tih poslova.

Istakla je da se svi dugovi po osnovu kredita otplaćuju na vreme, a novac za te namene u budžetu predviđen je za 2020, 2021. i 2022. godinu.

Mihajlović je rekla da se svi ti krediti garantuju jer bez toga ne bi mogle da se dobiju nove pozajmice, a „to potvrđuje i kreditni rejting“.

Ministarstvo je, kako je rekla, nadležno i za gradnju metroa u Beogradu, obzirom na visinu investicije i strateški interes, zbog čega je formirana radna grupa u koju su ušla sva relevantna ministarstva i predstavnici projektanskih kuća.

Ministarstvo građevinarstva će, prema njenim rečima, sa Gradom Beogradom doneti odluku koje će se linije metroa graditi, a kada se završe studije reviziona komisija će dati komentar, ne samo na visinu investicije nego i na efikasnost.

„Konačnu odluku će doneti Vlada Srbije, zajedno sa Gradom Beogradom jer procene govore da će samo dve linije koštati oko četiri milijarde evra i za sada nema većeg projekta u jugoistočnoj Evropi“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da je do sada finansijski „najteži“ projekat izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, za koji Srbija mora da izdvoji više od dve milijarde evra, a toliko košta i Mađarsku.

Do sada je, prema njenim rečima, za metro urađena predstudija izvodljivosti koju je Grad Beograd radio sa francuskom kompanijom Ežis, sada treba da se uradi studija, a to će trajati od šest do deset meseci i nju će pregledati reviziona komisija, a zatim sledi idejni projekat i priprema dokumentacije.

Na pitanje kako će se rešiti problem oko poslovanja udruženja Kargo Mihajlović je rekla da je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju donet „u saradnji sa relevantnim partnerima i da mora da se poštuje dok se ne promeni“.

„Ta organizacija radi nelegalno i nije registrovana u skladu sa zakonom. Razumem građane koji koriste taj prevoz jer je jeftiniji od taksi usluga čije cene određuje svaka jedinica lokalne samouprave, a u ovom slučaju Grad Beograd“, rekla je Mihajlović.

Ona je navela da Ministarstvo garđevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije nadležno „za kaznene mere prema toj organizaciji, a da druge nadležne institucije treba da ih sprovedu jer su podnete krivične prijave, Ministarstvo trgovine je zabranilo reklamiranje, a deo posla pripada komunalnoj inspekciji“.

Mihajlović je rekla da ako zakon treba da se menja „zainteresovane strane treba da daju predloge“, ali da nije sigurna da je to što traži Kargo moguće i u Srbiji i bilo gde u svetu.

Odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je državni revizor nedavno u izveštaju naveo da Ministarstvo garđevinarstva, saobraćaja i infrastukture nije preduzelo mere za rehabilitaciju vodovodne mreže kako bi se smanjili ogromni gubici vode, Mihajlović je rekla da je Ministarstvo nadležno za donošenje zakona, ali ne i za rad lokalnih samouprava i vodoprivrednih preduzeća.

„Mislim da vodovodna mreža mora da se centralizuje jer se tu vrti ogroman novac, ali lokalne samouprave ne mogu da ga finansiraju same, a bez investicija nema rezultata“, rekla je Mihajlović i najavila odluke kojima bi započelo rešavanje tog problema.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.