– Problem zbog koga pogon fabrike Beko u Svilajncu nikako nije mogao da bude privatizovan sve dosad je bila visoka prodajna cena koja je iznosila više od milion evra. Jednostavno, stečajnom upravniku bile su vezane ruke jer nije imao ovlašćenja da privatizuje fabriku ispod procenjene cene, koja je pak bila previsoka za sve zainteresovane investitore. Da bi se krenulo sa „mrtve tačke“ i obezbedio opstanak fabrike i radna mesta, opština Svilajnac je uzela kredit i iskoristila zakonsko pravo da kupi Beko i postane njegov vlasnik upola cene, što je dozvoljeno u slučaju kada postoji veliki broj neuspešnih pokušaja privatizacije. Nakon što smo sredili fabriku i osposobili je za funkcionisanje, rešili smo i da je uposlimo po principu „biznis inkubatora“ kako bismo zainteresovali investitore za kupovinu proizvodne hale. Sklopili smo ugovor o zakupu dela prostora sa francuskim investitorom, inače poreklom Svilajnčaninom, koji je pokrenuo konfekcijsku proizvodnju namenjenu izvozu. Taj investitor će, prema odredbama potpisanog ugovora, koristiti polovinu hale sve do isteka zakupnog perioda. U međuvremenu, uspeli smo da i dugoročno rešimo status fabrike i pronađemo domaćeg investitora, firmu Union drvo, koja je otkupila Beko od opštine kako bi razvila proizvodnju nameštaja i opreme za ugostiteljstvo – objašnjava Milanović.

On dodaje da je opština Svilajnac ponosna na prodaju fabrike Beko iz dva osnovna razloga.

– Prvi je to što smo uspeli da obezbedimo posao za 100 Svilajnčana, koliko će ih raditi u proizvodnoj hali bivšeg Beka do kraja godine. Drugi razlog zbog koga smo ponosni na sprovođenje ovog poslovnog poduhvata jeste to što je novac koji je opština utrošila na kupovinu Beka u potpunosti vraćen prodajom te fabrike, a investitor se obavezao da će uložiti 500.000 evra u proizvodnju. Takođe, važno je naglasiti da smo ceo poduhvat sproveli bez subvencija Vlade Srbije ili bilo kog drugog državnog tela – ističe Milanović i naglašava da je time zvanično rešen problem i poslednjeg proizvodnog pogona u Svilajncu koji nije imao svog vlasnika.

 Prema Milanovićevim rečima, prodajom Beka je faktički završen proces privatizacije u Svilajncu. Reč je o preduzećima koja su zaključno sa 2008. skoro sva bila u stečaju, ali su u međuvremenu dobila svog vlasnika i normalno rade, poput Kompa, Napretka i Vis-a, navodi Milanović.

Naš sagovornik naglašava da bi način na koji je fabrika Beko održana u životu trebalo da bude model i za druge opštine u Srbiji kako da obezbede nesmetan rad i mogućnost za uspešnu svojinsku transformaciju preduzećima u stečaju ili u restrukturiranju.

– Opština uvek ima motiv da uposli svoje stanovnike. Stoga bi moj predlog Vladi Srbije bio da se napravi program koji bi opštini omogućio da otkupi preduzeća u kojima nije uspela privatizacija, i to na više rata, primera radi na 10 godina. Na taj način bi se omogućilo da opštine, po principu kako smo uradili mi u Svilajncu, osposobe ta preduzeća za rad, obezbede im poslove i na kraju nađu investitora – ističe Milanović.

 On dodaje da je za opštinu Svilajnac izuzetno bitan i pilot projekat Prirodnjački centar Srbije – Svilajnac, koji predstavlja spoj nauke, obrazovanja, zabave i turizma na vrlo specifičan način. Takav koncept čini ga jedinstvenim u ovom delu Evrope. Prirodnjački centar će biti otvoren u Svilajncu 29. juna a čitav projekat je vredan više od šest i po miliona evra.

– Naš cilj je bio realizovanje samoodrživog projekta. Očekujemo da Prirodnjački centar posećuje 150.000 ljudi godišnje, među njima i 60.000 učenika na ekskurzijama, koji obilaze i manastir Manasiju i Resavsku pećinu. Podsećam da je izložbu dinosaurusa Prirodnjačkog centra, na Kalemegdanu u Beogradu, u trajanju od dva i po meseca, imalo prilike da vidi 70.000 posetilaca. Želimo da Svilajnac postane naučno jezgro regiona koje će okupljati naučnike i istraživače iz zemlje i sveta, koji bi kroz zajedničke aktivnosti razmenjivali znanja i iskustva i dolazili do novih naučnih otkrića i rezultata iz oblasti prirodnjačkih nauka. Takođe, svojom aktivnošću i popularnošću svetskih razmera postao bi centar zabave i jedna od najposećenijih turističkih destinacija Srbije – naglašava Milanović.

Prirodnjački centar Srbije – Svilajnac izgrađen je na najfrekventnijem turističkom pravcu, 60 kilometara od auto-puta u samom centru Srbije. Od Beograda je udaljen oko 100 kilometara, kao i od Niša, dok je od Kragujevca na samo 45 kilometara. Njegova atraktivnost ogleda se u jedinstvu velikog izložbenog prostora i zabavnog dino-parka na otvorenom. Čine ga dve celine, objekat sa četiri tematske izložbe, 3D bioskopom i internet kafeom i zabavni dino park Dinosville. Površina objekta je 3.000 kvadratnih metara. Na svim postavkama rade stručnjaci Prirodnjačkog muzeja Beograd i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

Proizvodnja startuje u maju

Union drvo je kupivši nekadašnju fabriku Beko postalo vlasnik placa površine 1,7 hektara i proizvodne hale sa poslovnim prostorijama i pomoćnim objektima, površine oko 3.000 kvadratnih metara. „U tom objektu ćemo otvoriti jedan stolarsko-tapetarski multifunkcionalni pogon, koji će praviti specijalne proizvode po narudžbini kupaca. Zaposlićemo 30 radnika u prvoj fazi, sa ciljem da širimo proizvodnju, koju počinjemo krajem maja“, kaže Aleksandar Helc, vlasnik i direktor Union drva.