Na školovanje i lečenje bez keša u novčaniku

Novim Deviznim zakonom koji je usvojen prošlog leta, pravnim i fizičkim licima omogućeno je slobodnije raspolaganje devizama kako u zemlji tako i u inostranstvu. Tako, recimo, građani Srbije sada mogu da od banaka uzimaju devizne kredite za kupovinu stanova, kao i da depozit za kredit polažu u devizama čime se izbegavaju dodatni troškovi zbog konverzije valute u valutu. Omogućeno im je, takođe, da na svoje račune u zemlji prenesu devizna potraživanja iz inostranstva i to bez pretvaranja u dinare. Značajan pomak načinjen je i kada je reč o kapitalnim transakcijama u inostranstvu. Preduzećima ali i novoosnovanim privatnim penzijskim i investicionim fondovima dozvoljeno je, istina u ograničenom iznosu u odnosu na druga ulaganja, da kupuju hartije od vrednosti koje emituju države članice OECD, kao i međunarodne finansijske institucije i strane kompanije. Kompanijama je omougćeno i da otvaraju svoje devizne rečune kod banaka u inostranstvu „radi izvođenja investicionih radova, finansiranja svojih predstavništava, obavljanja istraživačkih radova, polaganja garantnih depozita ili realizacije određenih kreditnih poslova“. Prema ranijim propisima to nije bilo moguće već je bio tačno utvrđen rok do kada je devizna zarada ostvarena u inostranstvu morala da se unese u zemlju.
Kada je pak reč o fizičkim licima, oni sada mogu slobodno da otvaraju devizne račune u bankama u inostranstvu ukoliko odlaze na stručno usavršavanje ili školovanje ili ako su im devizna sredstva potrebna za plaćanje lečenja u inostranstvu. Isto važi za naplatu potraživanja u inostranstvu po osnovu sudskog rešenja. Uslove pod kojima se prvi put zakonski dozvoljava fizičkim licima otvaranje deviznih računa u inostranstvu kao i sve druge uslove koji se odnose na poslovanje deviznim sredstvima propisala je Narodna banka Srbije i time su od 10. februara stavljeni van snage propisi iz 2002. godine. Suština novog Deviznog zakona, osim priznanja realnosti koja postoji i u kojoj praktično funkcionišu dve valute u prometu- dinar i evro, jeste i priprema za evropske standarde sa kojima će Srbija morati da se suoči posle zaključivanja sporazuma o asocijaciji i pridruživanju EU, a koji podrazumevaju potpunu liberalizaciju kapitalnih transakcija. Jedan od dokaza da se Srbija kreće u pravcu potpune liberalizacije trasfera deviza iz zemlje je i oduluka NBS da limit od 2.000 evra koliko su građani mogli da iznesu prilikom izlaska iz zemlje podigne na 5.000 evra.