Međutim, ako se uporedimo sa situacijom u drugim zemljama u okruženju, vidimo da taj uspeh nije tako ekskluzivan i da se ne može pripisati samo politici Vlade.

Takođe smo i među poslednjima koji su dostigli pretkrizni nivo BDP-a. Ceo region beleži relativno visok privredni rast, tako da je Srbija ispod proseka regiona Centralne i Istočne Evrope koji iznosi 3,3 odsto.

„Dobri rezultati ekonomija u znatnoj meri su rezultat povoljnih trendova u svetu. Niske cene nafte su dovele do nižih troškova poslovanja i niske inflacije. Kamatne stope su na istorijskim minimumima, što je dovelo do povećanja investicija. Takođe, EU, koje je naše glavno tržište, imala je veliki rast uvoza“, objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalnog monitora.

Razlog zašto je Srbija na začelju ovog regiona po privrednom rastu je prema njegovom tumačenju to što je kasno ušla u fiskalnu konsolidaciju. Dok su druge zemlje još 2010. godine krenule da sređuju javne finansije, Srbija je u taj proces ušla tek 2015. godine.

Za dugoročno održiv privredni rast zemalja kao što je Srbija najbolje je da se zasnivaju na izvozu i investicijama, kao što je uostalom bio i slučaj ove godine. Za to je važan nivo investicija po kom Srbija kaska u regionu.

„Kod nas su ukupne investicije dostigle nivo od 18-19 odsto BDP-a, a da bi rast bio održiv to mora biti najmanje 25 odsto BDP-a i to u dužem periodu. Prioritet vlade treba da bude povećanje javnih, a posebno domaćih privatnih investicija. Arsić je pomenuo da je u trećem tromesečju ove godine odliv kapitala po osnovu dividendi stranih investitora dostigao 490 miliona evra i ima rastući trend.

Inače u regionu najveće investicije imaju Rumunija i Albanija sa blizu 25 odsto BDP-a, Makedonija sa 23 odsto BDP-a, Bugarska sa 21 odsto, Hrvatska i Crna Gora sa oko 20 odsto BDP-a. Srbija je sa BiH na začelju sa 18 odsto BDP-a i ispod proseka regiona.

Prema Anketi o radnoj snazi za treći kvartal ove godine nezaposlenost je pala na 13,8 odsto, što je drugi rezultat od kada se ovo meri, a zaposlenost od 46,8 odsto je najbolji rezultat. Ovo znači da je za samo godinu dana nezaposlenost smanjena za 14 odsto, a ukupna zaposlenost povećana za 7,2 odsto, od čega neformalna skoro za 20 odsto.

„Čini se da ovde postoji greška u merenju rezultata na tržištu rada jer bi ovo značilo smanjenje produktivnosti od 15 odsto poslednje četiri godine i 4,4 odsto samo u prethodnih godinu dana. S druge strane, rast realnih zarada u privatnom sektoru od dva odsto ukazuje na rast produktivnosti“, ocenjuje Arsić.