Ove podatke pokazuju rezultati „Analize efekta Programa podrške razvoju klastera od 2007. do 2015.“ koju je uradio Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER.

Program podrške razvoju klastera u Srbiji je pre svega imao za cilj da unapredi produktivnost i konkurentnost preduzeća, kao i da podstakne saradnju između privrede i naučno-istraživačkih organizacija. Analiza koju je InTER uradio, a koja će danas biti predstavljena javnosti, pokazala je da je od 2007. kroz ovaj Program podržano više od 20 sektora, najviše sredstava uloženo je u IKT sektor – 39,3 miliona dinara, u poljoprivredu i prehrambenu industriju 26,7 miliona dinara, a u turizam 21,3 miliona dinara.

– Tokom analiziranog perioda, odobrena su 133 zahteva podneta od strane 63 klastera. Gledano po sektorima, najveći broj podržanih klastera je iz turizma (14 klastera i 23 odobrenih zahteva) i sektora poljoprivrede i prehrambene industrije (12 klastera i 22 odobrena zahteva). Podržano je šest klastera uz 19 odobrenih zahteva u sektoru IKT, po četiri klastera iz građevine i sektora tekstila, modne i odevne industrije – kaže za Danas direktor InTER-a Dragiša Mijačić.

Najveći iznos po zahtevu je ostvaren 2008, kada je po klasteru prosečno izdvajano čak 3,5 miliona dinara. Međutim, od 2012. raste broj zahteva, a smanjuje se iznos sredstava, tako da je 2014. prosečan iznos sredstava po zahtevu bio svega 540.000 dinara.

Klasteri su pomoć dobijali najčešće tokom jedne ili dve godine, ali je bilo onih koji su dobijali bespovratna sredstva dugi niz godina, poput klastera Dunđer ili BIPOM koji su u okviru Programa podržani osam, odnosno sedam godina. Geografski gledano najviše podržanih klastera je bilo iz Beograda i Vojvodine.

Istraživanje je pokazalo da su postignuti određeni pozitivni efekti u saradnji između preduzeća i naučno-istraživačkih institucija, pre svega na unapređenju ljudskih resursa i razmeni znanja, dok su značajno manji efekti ostvareni na razvoju novih proizvoda, proizvodnih usluga ili inovacija u procesu proizvodnje.

Prema rečima Mijačića, nije bilo moguće precizno utvrditi efekte Programa na povećanje produktivnosti i konkurentnosti preduzeća povezanih u klastere.

– Tokom istraživanja tim se susreo sa određenim poteškoćama prilikom prikupljanja neophodnih podataka od strane nadležnih institucija i korisnika Programa. Međutim, na osnovu mnogobrojnih sekundarnih pokazatelja i raspoloživih primarnih podataka može se zaključiti da Program nije postigao značajne efekte na produktivnost i konkurentnost preduzeća povezanih u klastere – ističe Mijačić, dodajući da je na to svakako negativno uticalo kontinuirano smanjenje raspoloživih finansijskih sredstava.

Međutim, dobri rezultati nisu izostali, te je tako vojvođanski IKT klaster pokrenuo Klaster akademiju koja se realizuje u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu. Razvoj e-platforme za obuku i trening zaposlenih u proizvodnim i uslužnim preduzećima pokrenuo je klaster NiCAT, dok je klaster Dunđer formirao edukativno-razvojno-informatički centar za potrebe edukacije iz oblasti inženjerske informatike. U saradnji sa Šumarskim fakultetom klaster Agencija za drvo je realizovao projekte usmerene na pružanje dopunskog obrazovanja za potrebe drvne industrije.

Analiza je takođe pokazala da Program nije ostvario značajne efekte u jačanju održivosti kod klastera. Od 2007. ukupno je podržano 63 klastera, od toga 10 više ne postoji u registru APR, a sedam njih je neaktivno u poslednje tri godine. Podaci za period od 2012. do 2014, do kojih je došao InTER, pokazuju da je 18 klastera ostvarilo poslovne prihode manje od milion dinara, 17 klastera u rasponu od jedan do pet miliona dinara, dok je samo šest klastera ostvarilo prosečan poslovni prihod veći od pet miliona dinara. Od ovih šest klastera najduže su podržani IKT mreža i FACTS, dok najbolje poslovne rezultate ostvaruju Vojvodina metal klaster i Vojvođanski IKT klaster.

– Kontinuitet postojanja ove razvojne politike nesumnjivo je pomogao promociji ideje udruživanja u klastere među malim i srednjim preduzećima i jačanju saradnje među članicama klastera, naročito tokom prvih godina realizacije. Opšti zaključak studije je da je potrebno unaprediti ovu politiku kako bi doprinela kvalitetnijem razvoju klasterizacije u Srbiji – zaključuje Dragiša Mijačić.

Podrška

Od 2007. do 2011. ulogu pripreme i realizacije Programa podrške razvoju klastera imalo je tada Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, da bi taj posao od 2012. bio prenesen na Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj.

Finansijska podrška stizala je sa različitih strana, i to od USAID, GIZ, Vlade Kraljevine Danske, Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO), Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj – UNIDO. Evropska unija je podržala razvoj klastera kroz projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), Program evropskog partnerstva sa opštinama „Evropski progres“ ili Program regionalnog društveno-ekonomskog razvoja (RSEDP 2), a od ove godine klasteri u Srbiji mogu aplicirati za sredstva iz COSME programa. U pružanju pomoći u razvoju klastera u Srbiji takođe su aktivni i Centar za konkurentnost i razvoj klastera Univerziteta u Novom Sadu, Savet za klastere pri PKS, Udruženje asocijacija srpskih klastera i Kuća klastera iz Niša kao i regionalne razvojne agencije.