Iz opština Novi Pazar, Tutin, Sjenica i Raška na kosovsko tržište godišnje ode robe u vrednosti 46,5 miliona evra. To je najnovija procena, do koje je, na osnovu istraživanja, došla Bisera Šećeragić, ekonomista iz Evropskog pokreta u Srbiji – Lokalno veće Novi Pazar.
U ukupnom prometu, na vrhu lestvice su: krupna stoka koja učestvuje sa 42,9 odsto, drvna građa je 19,3 %, tapacirani nameštaj 12,9 , dok farmerice čine 10,7 procenata ostvarene trgovine.
Iz opština Novi Pazar, Tutin, Sjenica i Raška na kosovsko tržište godišnje ode robe u vrednosti 46,5 miliona evra. To je najnovija procena, do koje je, na osnovu istraživanja, došla Bisera Šećeragić, ekonomista iz Evropskog pokreta u Srbiji – Lokalno veće Novi Pazar.
U ukupnom prometu, na vrhu lestvice su: krupna stoka koja učestvuje sa 42,9 odsto, drvna građa je 19,3 %, tapacirani nameštaj 12,9 , dok farmerice čine 10,7 procenata ostvarene trgovine. U drugom delu liste su teksas platno, koje čini 5,4 odsto u ukupnom prometu, duks majice 4,3 odsto, pamučne majice i opekarski proizvodi u razmeni učestvuju sa 2,1 odsto, dok hleb, mleko i mlečni proizvodi čine tek 0,2 odsto od ukupno ostvarenog prometa.
– Krupna stoka potiče s pešterskih pašnjaka u sjeničkoj i tutinskoj opštini, drvna građa je iz tutinskih šuma, tapacirani nameštaj se proizvodi u privatnim fabrikama u opštinama Novi Pazar i Tutin, proizvodi od džinsa, laka konfekcija i papirna ambalaža su artukli iz Novog Pazara, a hleb, mleko i mlečni proizvodi potiču iz Raške, Novog Pazara i Tutina – kaže Šećeragićeva i objašnjava da se koriste administarativni pravci Tabalije, Rudnice i Merdare, „ali kad roba stiže sa Kosova koriste se i alternativni putevi iz pravca Leska prema Batnjiku i Novopazarskoj Banji i pravca Zubinog Potoka prema Lukarima“.
S Kosova preko Novog Pazara u Srbiju stižu sve vrste južnog voća i rano povrće turskog, grčkog i italijanskog porekla, riblje konzerve i paštete, zamrznuti pileći bataci iz Slovenije, Hrvatske, SAD, Brazila, Argentine i Engleske, suhomesnati i mlečni proizvodi iz BIH, Nemačke i Mađarske, pržena kafa i konditorski proizvodi, kristal-šećer iz Švajcarske, Hrvatske, Brazila i Sri Lanke, alkoholna i bezalkoholna pića, rezervni delovi za automobile, ulja i maziva, takođe, inostrane proizvodnje i bela tehnika i tv aparati iz Italije i Slovenije. Količina robe koja se zadržava na novopazarskom tržištu, u odnosu na prethodni period, nije promenjena i kreće se od pet do 20 procenata.
Karakteristično za ovu trgovinu, po rečima sagovornice Danasa, jeste to što se obavlja bez direktnog kontakta kupaca i prodavaca. Naplata za izvezenu robu sa Kosova, u većini slučajeva, ostvaruje se gotovinski, a između 30 i 40 odsto robe plasira se sivim kanalima. Razlozi za trgovinu nelegalnim tokovima su najpre u tome što je cena robe za kupce sa Kosova devizne, količina, odnosno, težina robe koja se evidentira za izlaz na Kosovo, obično ne odgovara stvarnom stanju, a „doprinos“ daje i postojanje alternativnih putnih pravaca.
– Naši proizvodi na Kosovu su rangirani odlično zbog kvaliteta, cene i dugogodišnje navike korišćenja, ali zbog nepostojanja platnog prometa sa Kosovom prisutan je problem nenaplativosti i sve se radi na osnovu poverenja. Obim poslovanja sa Kosovom učestvuje u ukupnom obimu poslovanja između pet i 20 procenata – tvrdi Bisera Šećeragić. Ona smatra, da sandžački prostor sa svim privrednim potencijalima može da ima integrativnu funkciju Srbije i Kosova. Kosovsko tržište s dva miliona potrošača, kaže Šećeragićeva, pod uslovom da se reše otvorena pitanja, bilo bi „izduvni ventil za novopazarske privatne preduzetnike“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
