Foto: Stanislav Milojković

Novim zakonom se sa trenutno prosečnih jedan odsto medjubankarske naknade ograničavaju na nivo na kome su u zemljama Evropske unije, odnosno na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama, sa prelaznim periodom od šest meseci, do 17. juna 2019. godine, kada su međubankarske naknade ograničene na maksimalnih 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice.

NBS je, kao operator nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, propisila da se već od danas, odnosno bez prelaznog perioda, primene međubankarske naknade u iznosu do 0,2 odsto za transakcije obavljene debitnim karticama, a 0,3 odsto za transakcije obavljene kreditnim karticama, kako bi prihvatanje te kartice na prodajnim mestima bilo što povoljnije za trgovce.

Po podacima centralne banke, učešće transakcija platnim karticama u ukupnom broju transakcija potrošača izabranim platnim instrumentima u Srbiji u prvih devet meseci 2018. godine iznosilo je 60,15 odsto.

Istaknuto je da je NBS Zakonom o međubankarskim naknadama htela da zaštiti interese korisnika platnih kartica (potrošača i trgovaca), podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja i omogući fer tržišnu utakmicu smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica, povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.

Međubankarske naknade, koje su osnovni generator visokih troškova vezanih za kartične transakcije, banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju obavljenu upotrebom platne kartice.

Banka je prihvatila da te naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala, a trgovac dalje te naknade ugradjuje u cenu robe i usluga.

Nova zakonska rešenja, po tumačenju NBS, prvenstveno štite interese malih trgovaca, zanatlija i malih radnji koji imaju slabiju pregovaračku poziciju u odnosu sa bankama u pogledu troškova prihvatanja platnih kartica koji su im nametnuti, čime su destimulisani da omoguće plaćanja platnim karticama na svojim prodajnim mestima, pa prihvataju samo plaćanja gotovinom.

Ograničavanjem medjubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

Zakon propisuje razdvajanje naknada tako da su banke prihvatioci dužne da, umesto zbirnih naknada za sve kartice, trgovcima ponude trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica, koje se na tržištu značajno razlikuju.

Obaveza banaka je da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostave informacije o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to sa posebno prikazanim troškovima medjubankarske naknade i naknada kartičnog sistema. Trgovci će tako imati uvid u troškove medjubankarske naknade, naknade kartičnog sistema i marginu banke i moći će da se upoznaju s tim koje kartice im donose više troškove.

„Zakon ne dozvoljava bankama i kartičnim sistemima da trgovcu zabrane da usmeri potrošača na upotrebu bilo kog platnog instrumenta, kao i da da prednost platnom instrumentu odredjenog kartičnog sistema i da obavesti potrošača o naknadama koje taj trgovac plaća banci prihvatiocu“, istakla je NBS.

Dodaje se na novi zakon, iako ograničava medjubankarske naknade, ne utiče na visinu naknada kartičnih šema, koje same kreiraju svoje politike naknada, a bitno se razlikuju kod različitih kartičnih sistema.

„Upravo zato što naknade kartičnih sistema utiču na visinu trgovačkih naknada, u skladu sa zakonskim odredbama koje se od danas primenjuju, trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih naknada za kartice različitih brendova“, piše u saopštenju NBS.