NBS: Spoljni dug Kosova 1,18 milijardi dolara

Ukupan spoljni dug Srbije na kraju prošle godine bio je, prema podacima Narodne banke Srbije, 19,6 milijardi dolara, od čega je 1,18 milijardi dolara, odnosno šest odsto, dug Kosova i Metohije. U taj dug uračunat je, pored dugovanja za koja garantuje država i koja se izmiruju iz budžeta Srbije, i privatni dug koji treba da otplaćuju pravna lica koja su se zadužila u inostranstvu. Pre šest godina spoljni dug Kosova i Metohije bio je 1,7 milijardi dolara, a nakon otpisa dela potraživanja Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, u iznosu od 500 miliona dolara, kao i otplatom 130 miliona dolara iz budžeta Srbije, dug je smanjen. Srbija je od 2002. godine redovno izmirivala kosovski dug, iako nije imala nikakve prihode sa tog dela teritorije. Preuzimanje otplate inostranih kredita koji su korišćeni na Kosovu vlast u Beogradu je objašnjavala uslovljavanjem međunarodnih finansijskih institucija da Srbija mora da izmiruje i obaveze Kosova ukoliko računa na reprogram i otpis dela starih dugova i dobijanje novih povoljnih kredita, koji se dodeljuju samo nerazvijenim zemljama.
Predstavnici Vlade Srbije nisu uspeli u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama da obezbede da Srbiji, ako već izmiruje kosovski dug, pripadne i deo budžetskih prihoda koji se prikupljaju na Kosovu, uključujući i prihode od privatizacije društevnih preduzeća. Redovna otplata spoljnog duga Kosova i Metohije, prema predlogu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija, obezbeđivala bi se iz budžeta Srbije i nakon postizanja sporazuma o konačnom statusu Kosova. Ahtisari je predložio da, ukoliko godinu dana nakon primene rešenja o statusu Kosova, Beograd i Priština ne postignu dogovor o raspodeli duga i njegovoj daljoj otplati, međunarodna zajednica imenuje arbitražni tim koji će odlučiti kako će se to pitanje rešiti.