Neželjena elektronska pošta (spam), poruke zaražene virusima i razne onlajn prevare svakodnevica su svakog korisnika interneta. Sistemi za filtriranje spamova postaju sve sofisticiraniji, ali uporedo sa njima razvija se i dovitljivost prevaranata, pa tako ovih dana u „inbokse“ građana naše zemlje stižu i ponude stranih „finansijskih institucija“ za davanje ekstremno povoljnih kredita – i to na srpskom. Sve što je potrebno da biste dobili zajam je, kako obećavaju „finansijeri“ da im pošaljete skeniranu fotografiju vašeg pasoša.
Jedna ovakva poruka pre par dana stigla je i poznatom agroekonomisti Miladinu Ševarliću, koji je, umesto da prosto obriše poruku, što je i najbolji savet, odlučio da sa pošiljaocima uđe u komunikaciju, pretvarajući se da je naseo na njihovu ponudu.
„Pozdrav. Da li ste u dugovima? Da li imate loše kredit? Da li treba kredit da finansira svoje poslovanje? Naša firma može Vam ponuditi kredit ako ste zainteresovani. Mi daju kredite po niskim fiksnom kamatnom stopom od 3% godišnje za ljude kojima je potrebna finansijska podrška. Da biste dobili kredit sa našom kompanijom, možete da nam kažete veličinu kredita morate i period u kome možete da otplati kredit“, stajalo je u prvoj poruci „firme“ Ability Financefirm, poslatoj sa mejla abilityfinancefirmŽhotmail.com, na najboljem srpskom jeziku koji je pošiljaocima mogao da ponudi Google translate. Pristajući na igru, Ševarlić odgovara da mu je potrebno 1,5 miliona dinara kredita na dve godine i potpisuje se sa „zajmotražilac“.
„Primili smo vašu poštu o kreditu primeni 1.500.000,00 dinara sa otplatom od 2 godine. Naša kompanija je povered bi Alijanse finansija finansijske institucije sa sedištem u Rimu, Italija. Naš kamatna stopa od 3% fiksiran preko van perioda želite kredit. Naše usluge se prostire na nudi kratkoročne kredite za ljude bez obzira na njihovu lošim kredit. Nudimo kredite koje zahtevaju nikakvu faksa i nema kreditne proveriti sa jednom od tri glavne kreditnih biroa“, naveli su u brzom odgovoru „kreditori“, pre nego što su od Ševarlića zatražili da im „radi provere“ pošalje skeniran pasoš ili ličnu kartu, kao i svoj „pun naziv“, punu kontakt adresu, državu, broj telefona, zanimanje, mesečni prihod i namenu kredita. Poruku je potpisao navodni „direktor i sekretar“ Tomas Djuk.
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, kaže da u svojoj praksi još nije imao prijavu za ovakvu vrstu prevare, ali da je očigledno da se radi o nekoj vrsti „nigerijske šeme“.
– Jasno je da se u ovom slučaju radi o nuđenju kredita na nedozvoljen način od strane nedozvoljenog lica. Potpuno je očigledno da se radi o nelegalnom poslu, čak i kad bi osobe koje su poslale mejl i htele da stvarno daju kredit. Oni kojima stignu ovakvi mejlovi nikako ne bi smeli da pošiljaocima šalju svoje lične podatke, a naročito ne nikakve skenove pasoša ili drugih dokumenata. Čak i samo odgovaranje na takvu poruku u mnogim slučajevima će dovesti do toga da će tom licu početi da stiže sve više takvih poruka, jer će pošiljaoci znati da je mejl adresa na koju su prvi put poslali poruku aktivna, odnosno da je neko stvarno koristi – kaže Stamenković.
Prema njegovim rečima, ovakva vrsta prevare je još ozbiljnija od onih u kojima se od primalaca poruke traži da pošalju broj svoje kreditne kartice, jer se u ovom slučaju radi o otkrivanju potpuno ličnih podataka, sadržanih u pasošu, odnosno imena, adrese, matičnog broja, broja pasoša, datuma rođenja i drugih informacija.
– Tim podacima može da se trguje i mogu se zloupotrebiti na razne načine, od izrade falsifikovanih pasoša do njihovog korišćenja u bilo koje svrhe kada se legitimno traže lični podaci radi identifikacije – upozorava Stamenković, dodajući da građani nikako ne bi trebalo da otkrivaju bilo kakve lične podatke preko interneta, osim ako je potpuno jasno da se radi o legalnom poslu, kao kada klijentova banka na svom zvaničnom sajtu, preko zaštićene SSL konekcije traži neophodne podatke, recimo radi korišćenja usluga onlajn bankarstva.
Teško, ali izvodljivo
Iako na prvi pogled deluje malo moguće da se ovakvim prevarantima može ući u trag, Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal napominje da dobre šanse ipak postoje. Da bi se ušlo u trag pošiljaocima, potrebno je neko ko primi ovakvu poruku Tužilaštvu dostavi „kvalitetne podatke“, odnosno imejl adresu pošiljaoca i eventualno svoju IP adresu, odnosno ako istražnim organima dozvoli da sami pronađu te podatke. Organizatore je moguće pronaći čak i ako su u inostranstvu, što je najčešće i slučaj, i onda se u istragu uključuju i međunarodni organi.
– To jeste teško, ali je izvodljivo – zaključuje Stamenković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
