Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji treba da izradi Ministarstvo finansija, obuhvatiće sve naknade koje se plaćaju za poslovno korišćenje javnih dobara, uključujući tu i eksploataciju mineralnih resursa i rudnu rentu. Taj zakon bi, između ostalog, propisivao visinu tih naknada i način plaćanja – izjavila je Dragana Mladenović, rukovodilac Grupe za takse i naknade Ministarstva finansija na panelu „Eksploatacija mineralnih resursa i rudna renta u Srbiji“ u organizaciji Danas konferens centra.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Za izradu tog zakona obrazovana je radna grupa koju čine predstavnici svih ministarstava u čijoj nadležnosti se trenutno nalaze te naknade, među njima i predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike. Radna grupa je tek počela sa radom i još uvek nije obrađena visina rudne rente. Radna verzija tog zakona trebalo bi da bude završena za šest meseci – rekla je Mladenovićeva.
U skladu sa Zakonom o vodama iz 2010. godine propisano je pet vrsta naknada, naglasio je Milan NJegovan, načelnik u Republičkoj direkciji za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije. To su naknada za korišćenje vodnog dobra, za ispuštenu vodu, za zagađivanje voda, za odvodnjavanje i korišćenje vodnih objekata i sistema. Naknada za flaširanu vodu predstavlja deo naknade za korišćenje vodnog dobra i plaća se za korišćenje voda i vodnog zemljišta. Obavezu plaćanja te naknade imaju pravna lica i preduzetnici koji flaširaju vodu, a osnovica kod obračunavanja iznosa je količina prodate vode. Naknada se utvrđuje u skladu sa fiskalnom strategijom. Trenutno, naknada za flaširanu vodu iznosi 1,375 dinara po litru prodate vode. Svi prihodi od naknada za vode su budžetski. Oni imaju svoju namenu a to je zaštita od poplava i izgradnja vodnih objekata za snabdevanje vodom za piće – rekao je NJegovan.
Kontrolu eksploatacije mineralnih voda obavljaju inspektori Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, dva puta godišnje u juni i decembru, rekla je Vesna Marković, iz Republičke direkcije za vode.
– Zakonski je regulisano da obveznici krajem godine dostavljaju podatke o svojoj proizvodnji mineralne vode koji se upoređuju sa podacima do kojih su došli inspektori ministarstva. Kada je reč o sektoru mineralnih voda, imamo dovoljan broj inspektora – naglasila je ona.
Prema rečima Dragana Miloševića, direktora rudarske konsultantske kuće Teragold and ko, budžetski prihod Srbije od rudne rente u proseku iznosi oko 3,5 milijardi dinara.
– U Srbiji postoji problem nelegalnog vađenja mineralnih sirovina zbog čega je država na gubitku jer ostaje bez značajnih prihoda. Po mojoj proceni, na gradilištima autoputeva na koridorima 10 i 11 nelegalno je izvađeno pet miliona tona krečnjaka i dva miliona tona peska. Na taj način je država izgubila 1,3 miliona evra prihoda – zaključio je Milošević.
Redovna kontrola
Kontrolu eksploatacije mineralnih voda obavljaju inspektori Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, dva puta godišnje – u juni i decembru, rekla je Vesna Marković, iz Republičke direkcije za vode. „Zakonski je regulisano da obveznici krajem godine dostavljaju podatke o svojoj proizvodnji mineralne vode koji se upoređuju sa podacima do kojih su došli inspektori ministarstva“, objasnila je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
